Vek od rođenja najvećeg golgetera Partizana! Bobek idol mladih i prva "desetka" jugoslovenskog fudbala!

Na dan kada se navijači Partizana sa tugom prisećaju oproštaja od legendarnog Momčila Vukotića, obeležava se vek od rođenja prve legende crno-belih Stjepana Bobeka, čuvenog "Štefa".

Došao je u Beograd iz Zagreba u jesen 1945. godine, sa par kofera u rukama i suzama u očima što je po zadatku vojnog vrha Jugoslavije morao po prvi put u životu da napusti rodni grad da bi postao jedan od igrača fudbalskog kluba u stvaranju - FK Partizan.

Nije ni slutio da će život u novoj sredini postati jedna lepa priča, koja će trajati više od šest decenija. Idol mladih u posleratnoj Jugoslaviji, prva "desetka" po čijem će se kroju stvarati fudbaleri u onoj velikoj zemlji od Vardara do Triglava. U Beogradu je zasnovao porodicu, postao ljubimac navijača, poštovan i od protivničke strane zbog majstorstva sa loptom i gospodskog držanja na terenu.

Kamen temeljac crno-belih

Ostao je njegov do poslednjeg daha - 22. avgusta 2010. godine, znajući da se čestito izborio za to da ga istorija pamti kao kamena temeljca fudbalskog kluba crno-belih, ono što su na neki način košarkaški zaljubljenici morali da čekaju gotovo tri decenije da bi iz Čačka došao Dragan Kićanović i započeo totalni preokret u životu KK Partizana!  

Bobek se tokom igračke karijere duge 14 godina nadavao golova u dresu Partizana i reprezentacije Jugoslavije.

Za crno-bele je odigrao 478 mečeva na kojima se 425 puta upisao u strelce, osvojivši dve titule.

Dres reprezentacije Jugoslavije nosio je na 68 mečeva i dugo bio njen najbolji strelac sa 38 golova sve do pojave Aleksandra Mitrovića koji ga je skinuo sa tog nevidljivog golgeterskog prestola!

Igrao je na dva Mundijala, u Brazilu 1950. i u Švajcarskoj 1954. godine, a sa dve olimpijade doneo je srebra - 1948. godine iz Londona i 1953. iz Helsinkija.

Od aktivnog igranja oprostio se 1958. godine, sa nikad skrivanom gorčinom što mu klub, pa ni reprezentacija nisu organizovala poslednji meč dostojan njegovog imena i značaja.

Njegovo čuveno rolanje i brazilske pete tribine su poslednji put pozdravile na jednoj običnoj prvenstvenoj utakmici pred polupraznim "JNA", dok se od nacionalnog tima oprostio ulazeći kao rezervni igrač 15 minuta pre kraja u već izgubljenom meču od Mađarske 1956. godine.  

Odbio poziv iz Zagreba

- Moj klub se poneo jako nekorektno i organizovao mi oproštaj na jednoj ligaškoj utakmici protiv nekog beznačajnog tima za koji se više i ne sećam kako se zvao, na polupraznom stadionu. Eto, tako sam na jedan bedan način završio karijeru koja je kažu, bila među najblistavijim u jugoslovenskom fudbalu. A počelo je sa daleko više žara i nade - rekao je Bobek.

MN Press

Mnogo godina nakon što je postao fudbalski penzioner sa zavidnim trenerskim stažom i titulama (tri sa Partizanom, dve sa Panatinaikosom), medijima je odjednom postao interesantan njegov život u periodu najranije mladosti - od 1941. do 1945. godine. Bilo je pokušaja da mu se biografija "zakiti" ustaštvom, ali do danas nije pronađeno ništa što bi komprotivalo život velikog fudbalera.

Ostalo je da o tom vremenu svedoči njegova priča:

- Bio je, bogami, čak jedan trenutak pred kraj rata, mesec ili dva, kada su nas pozvali na front. Jer, bio je poslednji trenutak da se spasi hrvatska vojska. Pavelić je radio sve da se mobiliše što više ljudi. A ja se s onim Firmom (Vladimir Firm), isto reprezentativcem, igrao je sa mnom, dogovorim da dezertiramo, odnosno da nas ne pronađu. Tako smo jednog dana spavali na jednom mestu, a drugog na drugom... Nisu nam nikako mogli ući u trag. I tako sam se izvukao - pričao je Bobek u jednom od svojih intervjua 90-ih godina. 

U ratnim danima 90-ih odbio je nekoliko poziva iz Hrvatske da se vrati u Zagreb.

Za glavni grad Srbije je ostao vezan do poslednjeg momenta života.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u avgustu 2010. godine.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi