„Beograd je lep, baš sam se našetala..." Tina Tarner pre pola veka odsedala u hotelu „Jugoslavija" s nasilnikom Ajkom: Ovako ju je tretirao

Brojna medijski praćena imena uputila su preko svojih društvenih mreža poslednje zbogom Tini Tarner. Pored stranih i domaća su izrazila veliku tugu zbog pevačicinog odlaska u 83. godini, posle duže bolesti.

Tina je, podsetimo, čak tri puta pevala u Beogradu - na vrhuncu svoje karijere, na stadionu fudbalskog kluba „Galenika" u Zemunu, 1990. godine. Zatim, 1978, pošto se bila rastala od nasilnika Ajka, s kojim je bila i u braku.

Tina i Ajk Tarner, Profimedia

Prvi put, posetila je našu prestonicu 1974. i to baš sa njim, koji ju je još tada vrlo sobodno loše tretirao. Svaki put, međutim, stigla bi da ostavi traga i na one koji su je upoznali i van scene, a među njima - našao se Petar Peca Popović koji se, pošto je saznao za njenu smrt, ubrzo setio situacije stare skoro punih pedeset godina i podelio je s javnošću.

Na ovaj način, ispričao je kakva je ona još onda bila žena, iako joj u to vreme i posebno zbog Ajka uopšte „nije sijala zvezda".

Sećanje vam prenosimo u celosti:

Petar Peca Popović, Printscreen „Šta sam tebi i ko sam sebi" / K1

- ...Gluvo doba novembarske noći. Pokisla Tina se priključuje u apartmanu na četvrtom spratu hotela „Jugoslavija". Uzima piće i prepoznavši me u tmini, prilazi. Vidim da pogledom ne traži Ajka. Bez ikakve sumnje, u vrevi glasova prepoznaje njegovo nekontrolisano kikotanje. Zuri kroz prozor ka Dunavu.

- Beograd je lep. Baš sam se našetala.

- Ko ti je pravio društvo? Kome treba da zavidimo? Postajemo neposredniji.

- To ti neću reći. Mala tajna.

- Kad sve ovo vidim, znam zašto nisi želela da pričaš o sreći.

- Ja sam srećna, imam decu.

- A šta ćeš s Ajkom?

- Biću budista. Tražiću odgovore. Uostalom, preživela sam jedno samoubistvo.

- Kako tražiš odgovore?

- Mene drže čitači sudbine. Gde god putujem obilazim čitače. U tome mi koriste lokalni organizatori. Oni znaju ljude čiji je fah čitanje budućnosti kroz karte ili dlan. Neki gledaju u zvezde, lišće čaja ili talog kafe. Ne tražim veštice ili gatare već osobe s božjim darom oko pomoći da prepoznam sebe i svet. To mi mnogo znači jer sam u godinama kada moram ozbiljno misliti o karijeri, braku, porodici. Ajk o tome ništa ne zna. Obično kažem da idem u kupovinu, a zapravo obilazim ljude sposobne da jasnije vide tuđu sudbinu...

Ajkov smeh nadmoćno osvaja prostor na zadovoljstvo njegovih dvorjana.

Tina je neko vreme stajala pored prozora, a onda je odjednom, kao da joj se sve smučilo, duboko uzdahnula i naglo izašla.

Pred odlazak pozdravljam se s domaćinom. Kažem da je koncert bio odličan kao uostalom i ova zabava. Tapše me po ramenu i namiguje:

- Dobro, ima li nešto što ti se ne dopada u Tarner reviji?

- Tinino neraspoloženje.

- Ne čudi se. Žene ne znaju da se zabavljaju niti da se kockaju. To je muška strana sveta.

Gromoglasno se smejao svojoj maksimi teturajući se s čašom u ruci nazad ka fotelji.

Ispred „Jugoslavije" su već prolazili prvi jutarnji autobusi.

O tome nisam pisao. Tekst za novine završen je sledećim rečima: „Tina Tarner, onaj crni plamen što je žario s bine u hali „Pionir" verovatno nije najbolja pevačica koju smo imali prilike da slušamo u Beogradu. Čini mi se da nema periku, kao što se priča. Smeo bih se zakleti da nosi sočiva. Znam da ima većinu veštačkih zuba. Koliko sam video, grudi joj i nisu neke. Noge su joj malčice krive. Ali, verujte, Tina Tarner je jedna od najzgodnijih dama koje sam do danas imao prilike da sretnem".

 

 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi