Nutricionistkinja s Harvarda se kune u ovu namirnicu: Ako treba da izdvojim samo jednu vrstu hrane, to bi bilo ovo

Nutricionistkinja Džordžija Ed sa prestižnog univerziteta "Harvard" zastupa stav da je meso ključan element zdrave ishrane. Sa pozicije psihijatra obučenog u nutritivnoj i metaboličkoj psihijatriji, Ed ističe duboku povezanost između vrsta hrane koje konzumiramo i našeg mentalnog i opšteg zdravlja. Njena istraživanja nisu otkrila nikakve ubedljive dokaze koji bi konzumaciju mesa povezali sa zdravstvenim rizicima, poput srčanih bolesti, što je često predmet debate među stručnjacima.

"Nijedna druga grupa hrane osim mesa nije dovoljno hranljiva, dovoljno bezbedna ili dovoljno geografski dostupna da bi se preporučila kao zdrava osnova optimalne ljudske ishrane. Dakle, kada bih mogla da priuštim kupovinu hrane samo iz jedne grupe hrane, dala bih prednost mesu", izjavila je dr Ed za CNBC.

Profimedia

Zašto je meso zaista dobro za vas

Ona kaže da je meso dobro za zdravlje creva jer ne izaziva iritaciju, lako se vari i podržava zdrav nivo insulina bez povećanja nivoa glukoze u krvi. Takođe obezbeđuje sve makronutrijente i mikronutrijente koji su nam potrebni, uključujući i one koje je teško ili nemoguće dobiti iz biljne hrane. Na primer, odličan je izvor svakog vitamina B, uključujući B7, kojeg biljke sadrže vrlo malo, i B12, koji biljke uopšte ne sadrže.

Samo meso sadrži hem-gvožđe, oblik gvožđa koji je najmanje tri puta lakši za apsorpciju od ne-hem gvožđa u biljkama. Takođe, samo hrana životinjskog porekla sadrži MK‑4 oblik vitamina K2, koji se lakše apsorbuje (i to oblik koristi ljudski mozak).

Neki naučnici čak tvrde da nas je jedenje mesa učinilo ljudima - što znači da nam je omogućilo da posvetimo manje energije i telesnih aktivnosti dugom crevnom traktu potrebnom za preradu ishrane bogate vlaknima i biljkama, kako bismo mogli da uložimo više energije u razvoj naših mozgova.

Profimedia

Kako nahraniti svoj mozak mesom

Evo kako da na pravi način uključite meso u svoju ishranu: 

Birajte zdravo meso. Kad god je to moguće, birajte meso životinja koje su odgajane humano, kojima je dozvoljen pristup otvorenom i hranjene hranom koja odgovara vrsti. Ne dozvolite da savršeno bude neprijatelj dobrog. Ako ne možete da priuštite sebi visokokvalitetno meso, nemojte ga isključivati iz ishrane.

Ne mora uvek crveno meso: Školjke, ribe jetra peradi su veoma hranljive alternative crvenom mesu.

Jedite sveže. Birajte neobrađeno sveže (ili sveže zamrznuto) meso kad god je to moguće. 

Ne plašite se prirodnih životinjskih masti: Masniji komadi mesa su ukusniji, hranljiviji i često jeftiniji. Nažalost, svinjska i živinska mast od konvencionalno uzgojenih životinja može biti bogata linolnom kiselinom, krhkom omega-6 masnom kiselinom sa tendencijom razgradnje u toksične nusproizvode koji mogu uzrokovati štetni oksidativni stres u mozgu i ostatku tela.

Kuvajte pažljivo: Nemojte prekuvati meso jer će to oštetiti hranljive materije i njegov ukus. Uklonite sve zagorele ili pocrnele delove mesa pečenog na roštilju ili pečenog na visokim temperaturama. 

Razmislite o svom proteinskom cilju: Dok se ciljevi proteina razlikuju u zavisnosti od starosti, idealne telesne težine, zdravstvenog statusa, nivoa aktivnosti i drugih faktora, većina potreba odraslih pada negde između gram i dva grama proteina po kilogramu idealne telesne težine. Na primer: Ženi čija je idealna telesna težina 57 kilograma potrebno je najmanje 75 grama proteina dnevno - otprilike količina koja se nalazi u 450 grama nemasne mlevene govedine (koja sadrži oko dvagrama proteina 10 grama mesa)

Ne preterujte: Prejedanje proteina može podstaći skok nivoe insulina (pa čak i malo veće nivoe glukoze kod nekih ljudi). 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi