Nikad nije kasno: Zašto je bitno da i pod stare dane svirate neki instrument ili pevate u horu

S obzirom na to da broj ljudi koji žive sa demencijom nastavlja da raste, naučnici traže načine da je spreče ili odlože - i čini se da bi sviranje muzičkog instrumenta moglo biti jedan pristup koji vredi istražiti. 

Tim predvođen istraživačima s Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji analizirao je podatke o 1.107 ljudi starijih od 40 godina bez dijagnoze demencije, mapirajući kognitivne sposobnosti u odnosu na muzičke sposobnosti koje su sami prijavili, bez obzira na to da li su svirali muzički instrument ili pevali u horu, i njihove navike slušanja muzike.

Profimedia

Sviranje i pevanje poboljšavaju rad mozga

Analiza je pokazala "značajno bolje performanse" radne memorije i izvršne funkcije kod onih koji su svirali muzički instrument, kao i povezanost između pevanja i izvršne funkcije i ukupne muzičke sposobnosti i radne memorije. Oni koji su imali naviku da slušaju muziku nisu imali nikakvo poboljšanje.

"Mnoge studije su se bavile uticajem muzike na zdravlje mozga“, kaže En Korbet, kognitivni psiholog s Univerziteta Ekseter. "Sve u svemu, mislimo da bi muzikalnost mogao biti način da se iskoristi agilnost i otpornost mozga, poznata kao kognitivna rezerva."

Tampon-zona protiv efekta starenja

Ova ideja kognitivne rezerve je upravo ono što zvuči – tampon protiv efekata starenja. Smatra se da su ljudi sa većom kognitivnom rezervom, delimično izgrađeni izborom načina života i aktivnostima, manje podložni bolestima kao što je Alchajmerova bolest .

Uprkos jakim vezama koje su ovde prikazane, one ne dokazuju uzrok i posledicu; drugi faktori takođe mogu biti u igri. Oni sa višim prihodima mogli bi da priušte i časove muzike i kvalitetniju ishranu , na primer, a dijeta bi mogla biti ta koja pokreće poboljšane performanse mozga.

Veća pažnja na muzičko vaspitanje

Međutim, ima smisla da bi sviranje instrumenta pomoglo da se mozak dobro vežba, a to je asocijacija koja je primećena i u nekoliko prethodnih studija – što povećava verovatnoću da se ovde nešto dešava.

"Iako je potrebno više istraživanja da bi se istražio ovaj odnos, naši nalazi ukazuju na to da bi promovisanje muzičkog obrazovanja bilo dragocen deo inicijativa javnog zdravlja za promovisanje zaštitnog načina života za zdravlje mozga, kao i podsticanje starijih odraslih da se vrate muzici u kasnijem životu", kaže Korbet.

Profimedia

Klavir najbolje razvija vijuge

Ako razmišljate da naučite da svirate neki instrument, ili se možda podseite sviranja iz mladosti, kognitivni podsticaj je bio najveći kada je u pitanju klavir, a oni koji su lupali po dirkama generalno su pokazali daleko bolje performanse u sva tri zadatka radne memorije. Na svim instrumentima, nastavak sviranja u kasnijem životu doveo je do povećanih koristi.

Jedna od osoba koje su istraživači kontaktirali bio je 78-godišnji Stjuart Daglas iz Kornvola u Velikoj Britaniji, koji svira harmoniku u bendu. Podržao je ideju da redovno sviranje nekog instrumenta može održati um oštrim u kasnijem životu.

"Redovno sviramo u kafićima za pamćenje , tako da smo videli efekat koji naša muzika ima na ljude sa gubitkom pamćenja, a kao stariji muzičari ne sumnjamo da je nastavak bavljenja muzikom u starijoj dobi igrao važnu ulogu u održavanju zdravlja našeg mozga“, kaže Daglas za članak objavljen u  International Journal of Geriatric Psychiatry.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi