Fiskultura uma uz književne klasike

Istraživači sa Univerziteta u Liverpulu otkrili su da čitanje klasične literature, ima pozitivne efekte na um. To, objašnjavaju, znači da popularno nazvana „teška“ literatura, na mozak čitaoca deluje kao energetska injekcija koja omogućava stvaranje novih misli, oblika i veza. I čitanje poezije ima svoje koristi, jer čitaocima omogućava da razmisle o sopstvenim iskustvima i povežu se sa pročitanim.

Volonteri su najpre čitali prozu, poput odlomaka iz Šekspirovog kralja Lira ili Magbeta, dok su skeneri pratili njihovu moždanu aktivnost. Zatim im je dato da čitaju „prevedene“ odlomke, prepričane na jednostavniji način. Otkriveno je da su klasici pokrenuli više električne aktivnosti u mozgu.

Istraživački tim planira svoj rad da proširi na terapijski spektar, poput proučavanja efekta čitanja na osobe sa demencijom.

Ovo je samo jedna u nizu potvrda pozitivnih efekata klasika na ljudski um. Podsećamo na slično istraživanje koje je otkrilo da nam čitanje Dostojevskog, Tolstoja, Hemingveja i drugih klasika svetske književnosti, pomaže da se bolje snađemo u 21. veku. Ovo američko istraživanje je pokazalo da su ljudi koji čitaju klasična literarna dela bolji u prepoznavanju tuđih emocija od onih koji uživaju u “lakoj” književnosti. Razlog je što su, kako kažu naučnici, kompleksni likovi u delima klasika veći izazov za naš um.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi