Čovek koji je želeo da stvori bolji svet, a postao državni neprijatelj broj jedan

Rođen 1748. godine u Ingolštatu u Bavarskoj, Vajshaupt je bio potomak jevrejske porodice koja se preobratila u hrišćanstvo. Kao dete je ostao siroče, a brigu o njemu preuzeo je njegov ujak, koji ga je upisao u jezuitsku školu. Nakon završetka studija, Vajshaupt je postao profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštatu, oženio se i zasnovao porodicu. Na prvi pogled savršena životna priča za to vreme, a onda je, 1784. godine, sve isplivalo na površinu. Od tog trenutka Vajshaupt postaje državni neprijatelj zbog svojih stavova.

Ako se vratimo u prošlost i njegovo detinjstvo, Vajshaupt je uvek imao nemiran um. Još kao dečak je, u biblioteci svog ujaka, sa velikim entuzijazmom čitao knjige, tada modernih, francuskih filozofa. Bavarska je u to vreme bila duboko konzervativna, katolička zemlja, a Vajshaupt je verovao da monarhija i crkva sputavaju slobodu misli. Društvo slobodnih zidara koje je bilo aktivno i koje se širilo Evropom takođe nije zadovoljilo Vajshaupta. Odlučio se za razvoj sopstvenih ideja i praksi koje bi mogle da unaprede postojeće društvo i države.

Tako je osnovao svoje tajno društvo.

Vajshaupt, kako je sam govorio, nije bio protiv same religije, nego protiv načina na koji se ona praktikovala i nametala. Pisao je da njegova ideja nudi oslobađanje “od svih religioznih predrasuda, neguje socijalne vrline i pruža perspektivu u dostizanju univerzalne sreće”. Da bi se to postiglo bilo je potrebno stvoriti “slobodnu državu koja neguje moralnu i rodnu ravnopravnost, oslobođenu svih prepreka koje potčinjenost, stalež i bogatstvo neprekidno stavljaju pred nas”.

U šumi nedaleko od Ingolštata, 1. maja 1776. godine, u noć, sastali su se prvi iluminati da osnuju svoj red. Oko baklje je bilo okupljeno petoro ljudi koji su utvrdili pravila reda. Izabrali su ime “Iluminati”, što znači “prosvetljeni”, oni koji vladaju pomoću razuma, oslobođeni od mraka u kojem ljude drži organizovana religija.

Pročitajte još:

Mračne teorije zavere o bizarnom aerodromu u Denveru: Delo vladara iz senke ili novo dizajnersko rešenje

Odlučeno je da oko prijema budućih kandidata moraju da budu saglasni svi članovi, da kandidati moraju da imaju dobru reputaciju, da imaju dobre porodične i društvene veze i da budu imućni.

Red je u početku imao tri nivoa: početnik, minerval i ilimunat minerval. Naziv “minerval” uzet je u čast rimske boginje mudrosti Minerve, i odražavao je cilj reda, da širi istinsko znanje o načinu na koji društvo i država mogu biti preoblikovani.

Tokom narednih godina društvo se širilo. Redu su se priključili mnogi plemići, političari, lekari, advokati i pravnici, ali i mislioci i pisci, poput Getea. Krajem 1784. godine, Iluminati su imali između 2.000 i 3.000 članova.

Baron von Knige imao je veoma značajnu ulogu u organizaciji i širenju društva. Kao bivši slobodni zidar, zalagao se za usvajanje obreda sličnim njihovima.

Unutrašnji i spoljni pritisci ubrzo su zaustavili širenje reda, posebno među najvišim slojevima društva. Vajshaupt i Knige su imali sve više sporova oko ciljeva i delovanja društva. Knige je na kraju napustio red. Istovremeno, drugi bivši član Jozef von Ucšnajder poslao je pismo vojvotkinji od Bavarske, i tako odškrinuo vrata ovog tajnog društva.

Otkrivanjem društva, počele su da se šire istine i laži o njemu. Ucšnajder je pisao da su Iluminati verovali da je samoubistvo legitimno i da je religija apsurd. Takođe je sugerisao da su Iluminati kovali zaveru sa Austrijom protiv Bavarske.

Nakon što je sadržaj pisma prenela svom suprugu Karlu Teodoru, vojvodi i izborniku Bavarske, njegova vlada je 1784. godine zabranila sva tajna društva.

Iluminati su u početku smatrali da ova opšta zabrana, koja nije bila pravno osnovana, neće direktno uticati na njih. Ali nešto manje od godinu dana kasnije, u martu 1785. godine, vojvoda je doneo novi, pravno pokriveni edikt, piše nationalgeographic.rs.

Počela su hapšenja članova, tokom kojih je bavarska policija pronašla veoma kompromitujuće dokumente, uključujući i one o zaštiti samoubistva i ateizma, plan za stvaranje ženskog ogranka reda, recepte za nevidljivo mastilo i medicinska uputstva za izvršenje pobačaja. Dokumenti su korišćeni kao dokazi za podizanje optužnice protiv reda za kovanje zavere protiv religije i države.

Pročitajte još:

Masonska legenda o graditelju Solomonovog hrama

U avgustu 1787. godine, vojvoda je izdao i treći edikt kojim je potvrdio naredbu zabrane i odredio smrtnu kaznu za članstvo.

Vajshaupt je proteran i do kraja života je živeo u Goti u Saksoniji, gde je predavao filozofiju na Univerzutetu Gotingen.

Bavarska vlada bila je ubeđena da je red ugašen, međutim, njihovo nasleđe je nastavilo da živi i podstiče mnoge teorije zavere.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi