Lažni premijeri, doktori i video-pozivi: Kako deepfake prevare odnose milijarde

Prevare zasnovane na deepfake tehnologiji dostigle su industrijske razmere, upozoravaju stručnjaci za veštačku inteligenciju. Alati za izradu lažnih video i audio sadržaja danas su jeftini, lako dostupni i dovoljno napredni da ih može koristiti gotovo svako, što je otvorilo vrata masovnim i sve sofisticiranijim obmanama.

Lažni snimci u kojima se pojavljuju poznate ličnosti, političari ili zdravstveni radnici više nisu izuzetak. Prevaranti ih koriste za ciljane i personalizovane prevare – od lažnih investicionih ponuda do promocije sumnjivih proizvoda. Kako prenosi The Guardian, zabeleženi su slučajevi u kojima su se u deepfake video-snimcima pojavljivali čak i predsednici država ili poznati novinari.

Sve dostupnije, sve opasnije

Baza podataka o incidentima povezanima sa veštačkom inteligencijom zabeležila je više od deset nedavnih slučajeva lažnog predstavljanja radi finansijske koristi. Među njima su i snimci u kojima se navodni premijer zapadne Australije pojavljuje kao promoter investicione šeme, ali i lažni lekari koji reklamiraju preparate za negu kože.

Ovakvi primeri deo su šireg trenda u kojem kriminalci koriste komercijalno dostupne AI alate za sprovođenje prevara koje je sve teže prepoznati. Prošle godine jedan finansijski direktor multinacionalne kompanije iz Singapura uplatio je skoro 500.000 dolara prevarantima, verujući da učestvuje u video-pozivu sa rukovodstvom firme.

Pixabay

Procene govore da su britanski građani samo u devet meseci, do novembra 2025. godine, zbog različitih prevara izgubili čak 9,4 milijarde funti. Istraživač sa MIT-a Simon Majlius ističe da su mogućnosti za zloupotrebu veštačke inteligencije eksplodirale. „Lažni sadržaj danas može da napravi gotovo bilo ko. Prevare i manipulacije čine najveći deo prijavljenih AI incidenata tokom skoro cele godine“, upozorava on.

Slično mišljenje deli i istraživač sa Harvarda Fred Hajding, koji proučava prevare potpomognute veštačkom inteligencijom. „Razmere se dramatično menjaju. Tehnologija postaje toliko jeftina i kvalitetna da je dostupna gotovo svima, a napreduje brže nego što većina ljudi očekuje“, kaže on.

Neobičan razgovor za posao

Koliko daleko ove prevare mogu da odu, pokazuje i primer iz januara ove godine. Direktor kompanije za AI bezbednost Evoke, Džejson Rebholc, objavio je oglas za posao na LinkedInu. Ubrzo mu je preporučen kandidat koji je na papiru delovao izuzetno kvalifikovano.

„Biografija je izgledala odlično, iako je bilo nekoliko čudnih detalja. Ipak, odlučio sam da zakažem intervju“, ispričao je Rebholc. Tokom video-poziva, stvari su postale sumnjive, slika se pojavila sa zakašnjenjem, pozadina je izgledala neprirodno, a lice kandidata bilo je zamućeno i nestabilno.

Foto: Pixabay/Privatna arhiva

Iako je završio razgovor, Rebholc je snimak prosledio firmi koja se bavi otkrivanjem deepfake sadržaja. Potvrđeno je da je video bio generisan veštačkom inteligencijom. Kandidat je odbijen, ali ostalo je nejasno da li je cilj prevare bio dolazak do visoke plate ili krađa poslovnih informacija.

„Ako se ovo dešava nama, maloj kompaniji, onda niko nije bezbedan“, zaključio je Rebholc.

Gubitak poverenja kao najveća opasnost

Stručnjaci upozoravaju da najteže posledice tek dolaze. Dok je tehnologija kloniranja glasa već izuzetno uverljiva i često se koristi za telefonske prevare, video-deepfake sadržaji se i dalje ubrzano razvijaju.

To bi moglo imati ozbiljne posledice po zapošljavanje, političke procese i društvo u celini. „Suočavamo se sa mogućim potpunim gubitkom poverenja u digitalni sadržaj i institucije“, upozorava Hajding. „A kada se poverenje jednom izgubi, biće ga izuzetno teško vratiti,“ piše Guardian.

BONUS VIDEO: 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi