Belina mermera, najveći ručno rađeni tepih na svetu, kristalni lusteri... Sa 24sedam obiđite Veliku džamiju u Abu Dabiju (FOTO)

Čak 11 godina trajala je izgradnja Velike džamije, simbola Abu Dabija. Počela je 1996, a sve je završeno 2007, tri godine posle smrti "oca nacije", šeika Zajeda bin Sultana al Nahjanua.

I od tada, ova džamija, najveća u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mesto je na koje dolaze ne samo muslimani, već i mnogobrojni turisti različih vera.  

Ideja šeika Zajeda je bila da u ovoj građevini ujedini kulturne razlike islamskog sveta, ali i da ih spoji sa modernom arhitekturom i umetnošću. Kasnije je i sahranjen u okviru kompleksa džamije, u mauzoleju. 

Kako se zna da novca u Emiratima ima, nije neočekivano što su za izgradnju korišćeni materijali sa nekoliko kontinenata. Na primer, materijali potiču iz Emirata, Sirije, Indije, Italije, Nemačke, Turske, Pakistana, Malezije, Irana, Kine, Velike Britanije, kao i Severne Makedonije. Tako su delovi ove impozantne građevine napravljeni i od siveca, belog mermera iz Prilepa. 

Tokom izgradnje džamije angažovani su majstori i umetnici iz mnogih zemalja. Gradilo ju je oko 3.000 radnika, a bilo je angažovano čak 38 kompanija u svojstvu podizvođača.

Džamiju čine 82 kupole, sa četiri minareta, a ima i oko hiljadu stubova. Za izgradnju je utrošeno više od 90.000 tona mermera, a projektovao ju je sirijski arhitekta Jusef Abdelki.

Ovaj graditeljski poduhvat koštao je oko 545 miliona dolara, a džamija može da primi i do 40.000 ljudi. U najvećoj prostoriji za molitvu može da stane oko 7.000 ljudi. Sa površinom od 22.412 kvadratnih metara, treća je islamska bogomolja na celom svetu.

24sedam/Dušan Nikolić

Kako joj prilazite s puta, kupole su sve jasnije vidljive, a tek kad se približite, steknete utisak koliko je velika. 

Međutim, u kompleks se ne ulazi direktno. Pošto su u većem delu godine temperature veoma visoke, prvo se uđe u svojevrsno predvorje. To je, u stvari, prijavno mesto, gde možete da se registrujete za obilazak, ali su tu i brojni kafići, restorani, kao i prodavnice suvenira.

Obilazak je besplatan, ali je registracija obavezna. Pošto je broj posetilaca veoma veliki, da bi se sistem digitalne registracije rasteretio i kako bi se smanjile gužve, moguće je da nekoliko osoba uđe na jednu prijavu.

Pravila oblačenja su stroga

Kao što je rečeno, ulaz je slobodan. Međutim, moraju da se poštuju pravila oblačenja. Muškarci, na primer, ne mogu da uđu u majicama bez rukava, kao ni u bermudama ili šortsevima. Ali je dozvoljena varijanta "tri četvrt". Ukoliko se desi da neko nije upoznat sa pravilima ponašanja, pa dođe u bermudama, postoji rešenje.

U jednoj od prodavnica možete da kupite (za 29 dirhama, što je oko sedam evra) duge čarape, kojima mogu da se pokriju noge. I samim tim ulaz je dozvoljen.

24sedam/D. N.

Ukoliko neko želi, može da kupi i odeću koju nosi lokalno stanovništvo (poput beduina i šeika), ali smo vam u prethodnom pasusu naveli najjeftiniju varijantu za svakog ko se unapred nije raspitao koja su pravila.

Kada je reč o damama, pravila su znatno stroža. Svi delovi osim lica moraju da budu pokriveni. Na primer, bili smo svedoci (kada smo ušli u džamiju) da zbog vetra ženi spadne marama sa glave. Tu je, međutim, obezbeđenje, koje odmah reaguje i ukaže da glava mora da bude pokrivena.

Posle prijave, prolazite pored obezbeđenja koje kontroliše da li ste prikladno obučeni, kao i da li ste se registrovali. Zatim se penjete uz pokretne stepenice.

24sedam/D. N.

Do džamije vodi dugačak hodnik, koji je takođe prilagođen velikom broju ljudi. Širok je nekoliko metara, a ko ne želi da pešači, postoje i pokretne trake. 

U poseti bili kraljica Elizabeta II, papa Franja i američki predsednici

Na zidovima hodnika se mogu videti i slike pokojne engleske kraljice Elizabete II, kao i nedavno preminulog pape Franje. Oboje su posetili džamiju, 2010, odnosno 2019. godine.

Poslednji od značajnih svetskih imena koja su posetila džamiju bio je američki predsednik Donald Tramp, mada je to tokom svog mandata učinio i njegov prethodnik Džozef Bajden.

Kada uđete, potrebno je podosta vremena da se sve temeljno obiđe. Prema savetima, za detaljno razgledanje potrebno je od sat i po do dva sata.

Deo kompleksa je i mauzolej šeika Zajeda, a posebna atrakcija je najveći ručno izrađeni tepih na svetu, napravljen od iranskog pamuka i novozelandske vune.

Sve u vezi sa tim tepihom je impozantno. Površine je 5.627 kvadratnih metara, a na njegovoj izradi je radilo između 1.200 i 1.300 radnika. Broj čvorova je 2.268.000.000, a u Iranu je rađen skoro dve godine. Težak je oko pet tona.

Tokom posete možete da vidite i mermerne podove sa cvetnim dezenom, pozlaćene kolonade, kao i lustere sa Svarovski kristalima i poludrago kamenje.

Na nekoliko mesta su postavljeni i zidni satovi koji pokazuju vreme na nekoliko kontinenata, ali i datum po islamskom kalendaru.

24sedam/D. N.

Ima i nekoliko bazena, a poseban ugođaj je noću kada su oni osvetljeni, a svetlo pada na stubove.

24sedam/D. N.

Dozvoljeno je fotografisanje, pošto ovaj objekat nema samo versku namenu, već je otvoren za turiste. Naravno, uz poštovanje pravila ponašanja.

U našoj galeriji možete da pogledate više slika.

Kada završite posetu, put vas vodi kroz prodavnicu suvenira gde možete da kupite brojne lokalne proizvode. U ponudi su knjige, slike, razglednice, magneti, šolje, figurice, odeća, sapuni od kamiljeg mleka...

Inače, vreme posete je od devet do 22 časa, uz mali izuzetak petkom. Poslednjeg radnog dana u nedelji poseta je dvokratna, od devet sati do podneva, a zatim i od 15 časova do 22.00.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi