Upoznajte Dogxima, hibrida dve životinje koji je zapanjio naučnike: Psa je udario automobil, a onda su shvatili da se čudno ponaša

Još 2021. godine životinja nalik psu dovedena je u centar za rehabilitaciju životinja u južnom Brazilu, nakon što ju je udario automobil. Ubrzo nakon toga, veterinari su primetili njeno neobično ponašanje.

Životinja je izgledala i lajala kao pas – doduše sa dugim, šiljatim, lisičjim ušima, ali se takođe penjala po žbunju, što je tipično za lokalnu lisicu pampas, i odbijala je uobičajenu hranu za pse - radije je jela pacove.

Čuvari su počeli da se pitaju da li je to možda hibrid — mešavina domaćeg psa i neke lokalne divlje vrste. Kontaktirali su s genetičarima Talesom Renatom Ohotorenom de Freitasom sa Federalnog univerziteta "Rio Grande de Sul" i Rafaelom Kreshmerom sa Federalnog univerziteta u Pelotasu. Oni su prošlog meseca objavili studiju koja potvrđuje da je životinja prvi dokumentovani pas-lisica na svetu. Nalaz je uzbudio i zaintrigirao stručnjake za životinjsku genetiku.

"Kakva čudna hibridna zver!" napisao je Roland Kejs, biolog sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Muzeja prirodnih nauka Severne Karoline na X (bivši Tviter), pored fotografije stvorenja i linka do studije.

On je dodao da, iako je hibridizacija vrsta dobro poznata među bliže srodnim životinjama kao što su psi i vukovi, domaći pas (canis lupus familiaris) i pampaska lisica (licalopek gimnocercus) pripadnici su „dva roda razdvojena 6,7 miliona godina“.

- Ovo je nešto što se može očekivati na drveću, ali ne i na kičmenjacima - rekla je Loren Rizberg, genetičar sa Univerziteta Britanske Kolumbije. - To je kao kada bi ljudi proizveli održiv hibrid sa šimpanzama!

 

 

Stvorenje, ženka, dobilo je ime Dogxim, od reči “pas” i “graxaim do campo”, portugalskog naziva za pampasku lisicu. Iako je prvi, možda nije i poslednji te vrste. Promene životne sredine bi mogle da u budućnosti naprave više hibrida pasa i lisica, što bi moglo da ima problematične posledice.

Kako je lisica srela psa

Poremećaji životne sredine su verovatno doprineli stvaranju Dogxima, kaže Kreshmer. Travnate ravnice južnog Brazila gde žive pampaske lisice doživljavaju veliki gubitak i smanjenje staništa. Veći deo se pretvara u pašnjake za rančeve za stoku i za ljudske rezidencije. Dok je populacija pampaskih lisica ostala stabilna, njihovo stanište se sve više preklapa sa stazama domaćih pasa, dajući obema vrstama više mogućnosti za parenje.

Drugi faktor, kaže koautorka Krečmerove studije Bruna Šinvelski, mogu biti napušteni psi.

- Praksa napuštanja pasa je zločin u Brazilu, ali se i dalje često dešava - kaže ona. - Kućne ljubimce i lovačke pse vlasnici često napuštaju u prirodnim područjima, što doprinosi većoj pojavi pasa u prirodnim staništima, uključujući i zaštićena područja.

Dok je hibrid među vrstama tipična anomalija i malo je verovatno da će se reprodukovati i pokrenuti novu populaciju, sve je teže predvideti kako bi vrste mogle evoluirati jer su prinuđene da se brže prilagođavaju efektima klimatskih promena i drugih ekoloških poremećaja.

- Podaci sugerišu da je hibridizacija bila mnogo češća tokom evolucije biljaka i životinja nego što se ranije sumnjalo, uključujući i one između duboko divergentnih loza - primećuje Rizbergova.

 

 

Kejs, međutim, misli da je malo verovatno da ćemo videti više pasa lisica, delom zato što imamo samo jedan primer za sve godine u kojima su psi i lisice živeli u blizini, i zato što je to genetski rizično.

- Verovatnije je da ćete imati gene koji jednostavno neće funkcionisati zajedno, u potpuno novom stvorenju kao što je Dogxim - kaže on - a ne u vrsti koja je evoluirala milionima godina, kroz postepene mutacije koje su se pokazale korisnim za opstanak.

Stvorenja nastala hibridizacijom često imaju zdravstvene probleme ili druge karakteristike zbog kojih je manje verovatno da će preživeti. Dogximovo crno krzno, na primer, u suprotnosti je sa tipično bleđim nijansama kaputa pampaske lisice, koje su bolje kamuflirane u travnjacima njenog staništa.

Profimedia

Iako je navodno bio zdrav kada je prebačen u državni objekat za životinje "Manteneduro Sao Braz" u novembru 2021. godine, Dogxim je umro ranije ove godine. Uzrok smrti još uvek nije poznat. Krečmer i drugi saznali su za njegovu smrt tek u avgustu, kada su pozvali da zatraže fotografije pre objavljivanja svoje studije.

Prema saopštenju SEMA, brazilskog sekretarijata za životnu sredinu i infrastrukturu, smrt životinje je pod istragom države, piše Nationalgeographic.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi