Vaš dom vas lagano ubija: Devet svakodnevnih stvari koje neprimetno zagađuju vazduh

Na prvi pogled, vazduh u vašem domu može delovati sasvim čist. Nema neprijatnih mirisa, oseća se svežina, ali iza te prividne čistoće krije se niz nevidljivih zagađivača koje svakodnevno udišemo. Sitne čestice, hemikalije i gasovi iz raznih izvora polako, ali sigurno narušavaju kvalitet vazduha i utiču na zdravlje.

Naučna istraživanja povezuju ove zagađivače sa srčanim i moždanim udarima, kancerogenim oboljenjima i problemima sa nervnim sistemom, upozorava profesor Ričard Korsi, dekan Katedre za inženjerstvo Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, koji se bavi upravo kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru.

U nastavku otkrivamo devet svakodnevnih stvari koje tiho zagađuju vaš dom i kako da se od njih zaštitite.

1. Zidovi, podovi i nameštaj

Nova boja na zidu, tepih, laminat ili nameštaj koji ste tek doneli u kuću, sve to može ispuštati isparljive organske materije (VOC) koje zagađuju vazduh. Taj poznati „miris novog nameštaja“ zapravo su hemikalije koje mogu da ostanu u prostoru godinama.

Čak i kada uklonite izvor, tragovi se zadržavaju na tkaninama, zidovima i površinama. Posebno su problematični „večiti hemijski spojevi“, poput onih u dušecima sa usporivačima gorenja, koji mogu da oslobađaju štetne čestice dok spavate.

Pexels

2. Plinske (gasne) ploče i rerne

Gasni šporeti su među najvećim zagađivačima u domaćinstvu. Oni emituju ultra fine čestice i azot-dioksid (NO₂) – gas koji može oštetiti pluća i povećati rizik od astme kod dece.

Istraživanja su pokazala i da ove mikroskopske čestice mogu dospeti do mozga, povećavajući rizik od neuroloških poremećaja. Ako koristite gasni šporet, uvek uključite aspirator i provetravajte prostoriju.

3. Sveće i mirisni proizvodi

Mirisne sveće, sprejevi i štapići stvaraju prijatnu atmosferu, ali ujedno oslobađaju štetne čestice i VOC spojeve.

Istraživanja pokazuju da paljenje sveća samo nekoliko minuta može znatno povećati koncentraciju čestica u vazduhu, a mirisni štapići (tamjan) su još štetniji. Dugoročno, ovi izvori mogu biti povezani sa respiratornim i kancerogenim rizicima.

Profimedia

4. Spoljašnje zagađenje

Zagađenje spolja, bilo da dolazi od automobila, dimnjaka, smoga ili požara, lako ulazi u kuću kroz prozore i vrata.

Čak i kada ne osećate miris, sitne čestice PM2.5 i PM10 mogu se taložiti u plućima i izazvati ozbiljne zdravstvene posledice. Zato je važna filtracija i pravilna ventilacija.

5. Sredstva za čišćenje

Bez obzira na to da li su „prirodna“ ili hemijska, mnoga sredstva za čišćenje oslobađaju VOC i poluisparljive spojeve (SVOC).

Aerosolni sprejevi, maramice sa mirisima, pa čak i neki „eko“ proizvodi, mogu doprineti zagađenju ako se koriste u zatvorenom prostoru bez provetravanja.

Freepik

6. Hemikalije u garaži

Ako imate garažu koja je spojena sa kućom, pripazite, isparenja benzina i rastvarača lako mogu preći u unutrašnji prostor.

Benzin sadrži benzen, poznati kancerogen povezan sa leukemijom. Stručnjaci savetuju da gorivo i slične hemikalije držite u spoljnim šupama, a ne u garaži uz kuću.

7. Bakterije, buđ i virusi

Vazduh u domu lako prenosi mikroskopske organizme – od plesni i buđi do bakterija i virusa.
Kada primetite vlagu ili miris buđi, problem je već duboko u zidovima ili tkaninama. Redovno čišćenje, dezinfekcija i odvlaživači vazduha mogu pomoći u sprečavanju širenja.

8. Kamin i peći na drva

Iako prizor plamena deluje toplo i romantično, dim iz kamina oslobađa sitne čestice i ugljen-monoksid (CO).

Ako volite vatru u kući, koristite ventilirane peći i redovno čistite dimnjak – jer i male količine CO mogu biti opasne po zdravlje.

Freepik

9. Kućni ljubimci i cveće

Prirodni izvori zagađenja često prolaze neopaženo, dlaka i perut kućnih ljubimaca, kao i polen iz cveća lako se zadržavaju u vazduhu.

Neke vrste cveća, poput hrizantema, astera i suncokreta, proizvode više polena od drugih. Redovno usisavanje i HEPA filteri mogu značajno smanjiti prisustvo alergena.

Kako da poboljšate kvalitet vazduha u domu

1. Redovno provetravajte prostorije

Otvoreni prozori i ventilatori koji izbacuju vazduh napolje pomažu da se smanji koncentracija zagađivača. Tokom sezone respiratornih infekcija, postavite ventilator u prozor sobe bolesne osobe tako da duva napolje, time sprečavate širenje virusa po kući.

Profimedia

2. Koristite prečišćivače vazduha

Kvalitetni uređaji uklanjaju ne samo prašinu i polen, već i bakterije, gasove i mirise.
Birajte one koji mogu da pročiste ceo prostor nekoliko puta na sat i izbegavajte modele sa jonizatorima, oni stvaraju ozon koji može dodatno iritirati disajne puteve.

3. Birajte prirodne materijale i bezbedne proizvode

Prilikom kupovine nameštaja, boja i sredstava za čišćenje, tražite oznaku „Safer Choice“, što znači da proizvod ispunjava standarde američke EPA agencije za bezbednost u domaćinstvu.

4. Koristite plafonske ventilatore

Osim što hlade prostor, ventilatori pomažu da se čestice ravnomerno rasporede i ne zadržavaju direktno u zoni disanja.

5. Brišite prašinu vlažnom krpom

Umesto usisavanja koje često vraća čestice u vazduh, vlažno brisanje bolje uklanja prašinu i smanjuje nakupljanje štetnih materija.

Pexels/SHVETS production

6. Izbegavajte mirisne proizvode kada je napolju visok nivo ozona

U takvim danima, mirisni sprejevi i osveživači mogu reagovati sa ozonom i stvoriti nove, nepoznate hemijske spojeve, često još toksičnije od prvobitnih.

Jasno vam je da čist dom ne znači uvek i čist vazduh. Male promene, kao što su provetravanje, pažljiv odabir proizvoda i redovno čišćenje, mogu drastično poboljšati kvalitet vazduha koji udišete svakog dana, piše Real Simple. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi