Jovana Stojiljković za 24sedam: Privatno sam daleko od tragičnog

Film „Vera“ trenutno je najgledaniji film u domaćim bioskopima i svakako ostvarenje koje je obeležilo kraj godine koju uskoro ispraćamo. Podjednako koliko se među ljubiteljima sedme umetnosti priča o Veri Pešić, toliko se priča i o jednoj od naših najboljih glumica mlađe generacije Jovani Stojiljković, koja je, sudeći po mnogim komentarima, u ovom filmu odigrala ulogu dosadašnje karijere.

Jovana je verovala u „Veru“! I to je ono što je u velikoj meri doprinelo uspehu ove priče, i još jednoj potvrdi izuzetnog talenta ove glumice. Sa tom verom započinjemo i naš razgovor, u kome saznajemo niz zanimljivih detalja o ovom filmu, ali i Jovani, koja nam je otkrila tajnu Vere Pešić, i još neke koje se tiču nje same.  

ATA Images/Antonio Ahel

Koliko vere u sebe je bilo potrebno za „Veru“, da li je bilo momenata kada vas je napuštala, a kako ste je ipak sačuvali i odigrali jednu od najboljih uloga u dosadašnjoj karijeri?

Od trenutka kad sam pročitala scenario poverovala sam da je priča o Veri Pešić autentična, posebna, emotivna i hrabra, baš kao što je i ona sama bila. Smene radosti i odgovornosti zamenili su veliki rad i posvećenost glumačkom zadatku. Do sada je ovo bio najveći posao za mene, moja odgovornost i želja za najboljim rešenjima u svakom snimajućem danu prenele su se na celu ekipu ispred i iza kamera. Tako da, nekad kada i nije bio najbolji dan, moji glumački partneri i saradnici u raznim sektorima su bili moji oslonci i davali su mi veliku podršku, ali i slobodu.

Da li ste odmah znali kako ćete pristupiti ovom veoma specifičnom liku, kako ne biste otišli na klizav teren koji je sve mogao da odvuče u pogrešnom pravcu?

Kao i sa svakom ulogom, trudila sam se da ne budem lažna, da pratim dobro unutrašnji tok misli, događaja i emocija lika koji igram. Ovde je bila potrebna moja najveća koncentracija do sada, s obzirom na veliki broj snimajućih dana i količinu scena. Scenario i režija prate vizuru glavne junakinje. Ono što jeste bio klizav teren je dijalekat kojim Vera govori.

Promo/Nebojša Babić

Ona je došla iz Leskovca u Beograd i osećala sam da je neophodno da joj se čuje dijalekat, ali je ona osoba koja se trudi da se prilagodi, zna više stranih jezika i ima sluha da čuje kada greši. Ta mera kada, sa kim i u kojim mestima će se njen govor menjati, a kada će ostati samo na nivou melodije u rečenici, bio je veliki zadatak, ali i potencijalni klizav teren za mene. Trudila sam se da bude što autentičnije, ali i životno, prirodno i spontano, da ne bude nešto što će privući pažnju samo po sebi.

Tajna Vere Pešić

Koja je bila najveća tajna Vere Pešić, ona koju ste možda samo vi prepoznali i otkrili, kao žena, kao iskusna glumica, o čemu možda niste ni govorili, ali zato jeste odigrali?

Sve ono što je Vera činila, ali i sve njene maske za druge krile su njenu suštinu, ranjivost i jednostavnost, ono što je zapravo karakteristično za svako ljudsko biće. Njen strah potiskivale su hrabrost i snalažljivost. Meni je najzanimljivije bilo kakva je kada je potpuno sama, šta je ono što ni ona nije znala o sebi, što nije osvestila, a kako je postupci i situacije navedu da se oda. Ali, to je sve u oku posmatrača, odnosno publike, i zato uvek treba dati prostora, kao glumac, da to svako oseti na osoben način.

Promo/Nebojša Babić

Šta vas je najviše privuklo ovom liku, možda ne toliko kao glumački izazov, već sa lične, emotivne strane, u čemu ste se najviše poistovetili sa njom, što je ovoj ulozi dalo težinu, boju i autentičnost koju ima?

Kroz rad na liku Vere, ja sam nju jako zavolela. Još od čitanja scenarija osetila sam da je hrabra, jaka, ali i veoma duhovita i šarmantna. Njeni odnosi sa ostalim likovima su izazovni, kao i transformacija jedne naivne i radoznale devojke za kratak period mračnog Drugog svetskog rata u ženu koja se bori za dah i život. Samim tim što sam je ja igrala, ona je dobila neku boju, notu i tumačenje karaktera koje je autentično moje. Da je igrala druga glumica bilo bi drugačije, to je uvek tako. I tu je, po mom mišljenju, jedina sličnost i povezanost glumaca i likova koje igraju.

Koliko vas je tragičnost Verinog života inspirisala, da li je ta činjenica u određenim momentima bila vodilja, jer ste znali da je neminovnost konačnog nesrećnog kraja izvesna?

Da, ona je rano i tragično stradala. Ali opet je neodoljivo kod nje to što se do poslednjeg trenutka borila. Što je svakog puta kada bi bila u teškoj, neizvesnoj i po život opasnoj situaciji verovala da to nije kraj. I to se obistinilo. I u toj poslednjoj situaciji mi je bilo važno da veruje, da se nada životu, i to je ono što je najtragičnije i što je meni lično bilo najtačnije za takav karakter, a opet i jako emotivno za onog ko gleda i prati njenu životnu priču.

Promo/RTS

Čovek u životu dobije onoliko koliko može da podnese

Odigrali ste jednu od onih uloga u kojima se, nakon gledanja filma, ne može zamisliti nijedna druga glumica. Šta ste joj svoje dali, u kom momentu ste znali da morate da ogolite sebe i svoja osećanja?

Kao što sam već rekla, tokom svih snimajućih dana sam bila jako prisutna i skoncentrisana. Kada bih završila sa snimanjem tog dana, mislila bih o sledećem i tražila nova rešenja za naredne scene. To je veliki posao i to je jedini način kako može da se kontinuitet lika u tolikom prostoru osvoji i raspodeli. Najteže je bilo prvih dana kada se osvaja lik, a nikako ne smem da to dokazujem kao glumica u scenama koje igram.

Ali, to je sve deo posla, zanata i novih iskustava. Meni je na ovom snimanju bilo zanimljivo da posmatram način kadriranja, pokrete kamere, da se kao glumica igram i sa nekim elementima koje do sada možda nisam toliko osvestila ili nisam imala vremena da se bavim time. Ovde sam bila tu svakog dana, i uz ljude koji su svakodnevno vredno radili učila sam koliko su svaki sektor i deo ekipe važni i značajni.

YouTube

Zbog čega je Vera bila toliko misteriozna, opasna i nepredvidiva? Očigledno jako sposobna i inteligentna, ali šta je morala da postane protiv svoje volje?

Ona jeste bila izmanipulisana, ali se sa svakom novom okolnošću u svom životu jako dobro nosila. Mislim da je Vera rano i naglo otkrila šta sve čuči u njoj i na šta je sve čovek spreman kada se bori, mnogo pre njenih vršnjakinja. Opet, kažu da čovek u životu dobije onoliko koliko može da podnese. Mislim da je Verin paket bio onoliko veliki i poseban kao što je i ona sama bila. Nekad sam jedino tako mogla da objasnim sebi neke njene specifične odluke i situacije u kojima se našla.

Da li je nešto moglo da bude drugačije, da li ste posle gledanja filma pronašli momente za koje ste osetili da ste mogli bolje da ih odigrate?

Naravno, uvek je tako. Kada gledam nešto što sam uradila pre nekoliko meseci, nekada prođe i godina, prirodno vidim da su neke odluke mogle da budu drugačije. Valjda kako i sama imam već to u iskustvu, postoji želja za drugačijim i novim rešenjima. Ali to su sve normalne stvari i znam da nikada neću biti u potpunosti objektivan gledalac kada su u pitanju scene u kojima sam i ja. A kada je u pitanju film ili serija, veliki broj ruku montaže, obrade zvuka, rediteljskih odluka i postprodukcije daju novu dimenziju u odnosu na snimljeni materijal.

Promo/Nebojša Babić

Različiti karakteri

Koju Verinu osobinu biste želeli da imate, i da li biste, u takvim okolnostima, u takvom životu, uradili sve isto kao i ona? 

Mi smo potpuno različiti karakteri, živimo u potpuno drugačijem vremenu. Teško je porediti i pronaći šta bi to bilo slično njoj i da li bih mogla i sama njene odluke da donesem. Sve bi bile pretpostavke na temelju mašte i želje da čovek bude bolji i predstavi se boljim nego što jeste. Pitanje je da li bi i ona sama imala naknadnu pamet, kao što obično u životu i bude.

Da li je Verin kraj mogao da bude drugačiji?

Da je ona bila drugačija, da su ljudi koji su odlučivali o njenoj sudbini bili drugačiji, verovatno bi i njen kraj bio drugačiji.

Film je postao apsolutni hit. Kakve reakcije i komentari dopiru do vas?

Drago mi je kada dobijem povratnu reakciju, kada se ljudi identifikuju sa karakterom koji igram i odreaguju emotivno na njen život i moju glumačku igru. To je veliki kompliment. Zahvalna sam i srećna na svim komentarima i pohvalama koje sam dobila.

Promo/Nebojša Babić

Veoma ste mladi, ali je vaša karijera bogata ostvarenjima i ulogama koje imaju izuzetnu težinu. Šta ovaj film predstavlja u vašoj kategorizaciji ostvarenog, a šta na ličnom nivou?

Glumice uglavnom žude za količinom prostora koje dobijaju u ulogama. Ovo je, za sada, primer da može da bude i drugačije, i velika stvar za mene, ali bi bila i za svaku moju koleginicu. U tom smislu je važno i dragoceno za svakog glumca da dobije tako veliki poligon za rad.

Tako se uči najbolje i shvata koliki su kapaciteti u datom trenutku, kakva je koncentracija, spremnost na kompormise koje gotovo svako snimanje donese, brzina mišljenja i donošenja odluka, želja za novim izazovima i težim zadacima od onog što je već ponuđeno. Sve su to važne i dragocene lekcije. Zahvalna sam što sam dobila priliku da imam sve ovo u iskustvu i svakako mi je donelo jedan novi pogled na ceo proces snimanja i stvaranja.

Daleko od tragičnog

Pomenuli smo kompleksne uloge u kojima vas gledamo i na ekranu i na pozorišnim scenama. Pomenuli smo mladost i tragičnost. Jeste li osvestili otkuda u vama takav izraz, da se često izbrišu granice glume i da vidimo vas?

Još na akademiji nas uče da bežimo od toga da budemo privatni na sceni. Nikada do sada nisam na taj način posmatrala uloge koje igram i sebe u njima. Imala sam sreću da dobijam prostor u različitim ulogama i žanrovima, i u pozorištu i na filmu, i to je donelo jedno iskustvo i glumački trening. Ali sam privatno daleko od tragičnog, ili tragična privatno.

Kad smo kod privatnog, čini se da nosite izrazitu smirenost, prirodnost, jednostavnost. Ne pravite famu od sebe i svoje karijere, ne mistifikujete sebe, niste medijska zvezda, niste nadobudna glumica... Koliko je to važno u vašem životu?

Da, ja se bavim poslom koji volim. Mislim i donosim odluke da radim i igram u onome što smatram da je važno, kvalitetno, i sa ljudima koji stvaraju ono u šta verujem. Danas je velika buka, pomešali su se sistemi vrednosti i nije lako odrastati i živeti u ovom svetu. Ali mislim da je duh nešto što niko ne sme i ne može da nam uzme. Jedna od najvažnije hrane za naš duh su umetnost i kultura. I to je ono što mi daje još veću snagu i optimizam da je važno i delotvorno ono čime se bavim.

Promo/Nebojša Babić

U Ateljeu se najavljuje predstava „Revolt“, očekuje se i film „Pukotina u ledu“. Šta možete da otkrijete o tim projektima i šta je još izvesno u budućnosti?

„Revolt“ je nova predstava u Ateljeu koja će imati premijeru 23. decembra. Tekst je pisala Alice Birch, režira talentovana Jovana Tomić, divan je ceo autorski tim i moji dragi partneri Tamara Dragičević, Ana Mandić, Uroš Jakovljević i Aleksandar Vučković.

Uživamo na probama, a teme kojima se bavimo su odnosi između muškaraca i žena, šta je danas feminizam, ko su feministi, kako se osećamo i zašto smo umorni. Jedan zanimljiv tekst, aktuelan, ali i jako duhovit i emotivan. „Pukotina u ledu“ je film Maje Miloš, i dalje je u procesu montaže i postprodukcije i svakako zaslužuje veliki prostor za priču kada bude u potpunosti završen i u distribuciji.

U šta najviše verujete u životu?

Možda zvuči kao kliše ili stih pesme, ali verujem u ljubav. Prema svemu i svima, uhvatljivom i nevidljivom. Ljubav je naša iskonska i važna potreba i samo tako se čovek oseća najudobnije u svojoj koži, baš onako kako i jeste stvoren, u ljubavi i miru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi