Dva nova naslova Geopoetike pred čitaocima

Na koricama knjige, kao i usmeno, Vladislav Bajac, osnivač i glavni urednik “Geopoetike” je zabeležio da je prethodni roman Branke Krilović “Prekasno”, iz 2018. godine, imao podnaslov “Starinski roman”, a da bi ovaj drugi mogao imati odrednicu “Mladalački roman”.

– Autorka je u novom delu ispričala priču o Beogradu, gde se s razlogom pominje i Patrijarh Pavle, kao i mnogi glumci koje će čitaoci prepoznati, a oni se namerno ovde ne spominju imenom i prezimenom – približio je Bajac novi projekat, za koji napominje da je roman ispričan u muškom glasu, na temu očinstva. Ovde se to očinstvo preispituje u dva pravca – junakovog oca prema junaku i njegov odnos prema svom novorođenom detetu.

– Zanimljvo je da je danas sreda, a sreda je dan od kojeg beži jedna od mojih junakinja, jer je stalno tiraniše – zaintrigirala je svojim uvodom autorka Krilović i dodala:

– Težište mog romana je odsustvo oca na razne načine, odnosno taj otac tu negde leluja, ali ne sleti.

Priča romana se odvija u sredu, kada junak dobija dete, a da o roditeljstvu ne zna ništa, odnosno tog iskustva nema i nada se da će nekako uspostaviti balans.

Spisateljica je poznata po medijskom radu kao urednik RTS-a i pozorišni kritičar, autor dokumentarno – igranog filma “Višegradom u Andrićevom odelu”, serije “Stvaraoci”, “TV kritičar” i niza emisija o kulturi i umetnosti. Radeći posao novinara dugi niz godina, kako kaže, uvek je imala u svojim kreativnim fiokama razne ideje i projekte, i tako se upustila upravo u svet proze i stvaranje novih romana, u izdanju Geopoetike.

Jasna Novakov Sibinović ispred izdavaštva Geopoetike predstavila je novo delo čuvenog Džulijana Barnsa “Čovek u crvenom kaputu”, u prevodu Zorana Paunovića, koji je i autor pogovora za roman “Liga bezočnih”.

Barns je odavno poznat domaćoj publici po izvanrednim romanima u izdanju Geopoetike kao što su „Troje“, „Cepidlaka u kuhinji“, „Sto od limunovog drveta“, „Artur i Džordž“, „Nije to ništa strašno“ i drugim.

Romansirana biografija sa bogato opremljenim slikama, krenula je kao inspiracija 2015. godine, kada je autor u muzeju video sliku “Doktor Pozi u svom domu”, Džona Singera Sardženta, odevenog u atraktivan crveni kaput. Radnja se dešava godine 1885. u Londonu, kada na nekoliko dana stižu jedan princ, grof i plebejac, a vodič kroz istorijsku novelu je Samuel Pozi, lekar viših društvenh slojeva.

Paunović je zapisao o delu da je Barns pisac koji ume da napiše roman čak i onda kada ga ne piše, a ovaj naslov je odličan primer takve pripovedačke alhemije. Sibinović se složila da to jedino mogu samo vrhunski majstori proze, a da je Barns i frankofil. U ovom delu se oseća i njegov bunt protiv ksenofobije i nacionalog šovinizma. U romanu su prisutni i mnogi književnici i umetnici kao što su Oskar Vajld, Sara Bernar, Henri Džejms, Gonkur, a pisac je definisao biografiju kao zbirku rupa nanizanih na jednu nit. Večna tema koja je prisutna u njegovim romanima je odnos prošlosti prema sadašnjosti, gde se sadašnjost veoma plaši prošlosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi