42 dana apokalipse za mafiju: Ovo je sve sasekla "Sablja" (FOTO)

Ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine pokrenulo je jednu od najobimnijih i najdramatičnijih akcija u istoriji Srbije - operaciju "Sablja". 

Pod oštricom ove akcije policija je, uz uvođenje vanrednog stanja, započela bespoštednu borbu protiv organizovanog kriminala. Tokom 42 dana privedeni su pripadnici mafije i njihovi saradnici iz državnih struktura, sa estrade, iz pravosuđa... Paralelno, sprečeni su mračni planovi mafije, koja je pucnjem u premijera objavila rat državi.

Dana 12. marta 2003. godine, u 12.25, pucnji iz snajpera odjeknuli su ispred zgrade Vlade Srbije. Premijer je smrtno ranjen hicem ispaljenim iz kancelarije broj 55 na drugom spratu zgrade u Ulici admirala Geprata 14. Atentat je izvela kriminalna banda poznatija kao "zemunski klan". 

YouTube

 

Na isti dan kada je Đinđić ubijen, Vlada Srbije je donela odluku o uvođenju vanrednog stanja, a to je potvrdila i vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić. Cilj je bio jasan: uhvatiti atentatore i zaustaviti organizovani kriminal.

Vreme je!

Tokom akcije "Sablja", vođe "zemunskog klana" - Milorad Luković Legija, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, našli su se pod poternicom. Policija je započela akciju potrage i hapšenja, a ni sitni lopovi se nisu usuđivali da promole nos.

Printscreen/MUP

 

Operacija "Sablja" nije se zaustavila samo na hapšenju kriminalaca iz "zemunskog klana". U narednim danima privedeni su mnogi pripadnici beogradskog podzemlja, kao i njihovi saradnici iz sudstva, tužilaštva, policije i drugih struktura. Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, bivši čelnici Državne bezbednosti, uhapšeni su zbog sumnji da su sarađivali sa mafijom. Privedeni su i saradnici iz redova policije i tužilaštva, uključujući Milana Sarajlića, zamenika republičkog javnog tužioca, ali i čoveka sa platnog spiska "zemunskog klana".

Zločini, ipak, nisu savršeni

Kako su se zatvori punili, počela su se rasvetljavati nerešena ubistva iz prethodne decenije. Tokom "Sablje" rešeni su zločini za koje se godinama verovalo da su nerešivi, poput ubistava Sredoja Šljukića Šljuke, Jovana Guzijana Cunera, Zorana Davidovića Ćande... 

Policija je, uz pomoć zaštićenih svedoka, dokazala da su "zemunci" Šiptara i Legije izvršavali ubistva sa političkom pozadinom: otmicu i zversko ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, likvidaciju novinara Slavka Ćuruvije, kao i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi.

Duća "viđen" za premijera

Policija je otkrila i dugoročne planove mafije. "Zemunski klan" je planirao da izazove haos u zemlji i preuzme vlast. Svedoci su izjavili da je Šiptar već bio “viđen” za premijera, dok je Dragoljub Milanović trebalo da se vrati na čelo nacionalne televizije. Ovaj pokušaj "patriotskog prevrata" dodatno je osnažio državne napore da obuzdaju kriminal.

Kako bi simbolično pokazala moć nad organizovanim kriminalom, policija je započela rušenje ilegalnih objekata koje su mafijaši izgradili. Tržni centar u Šilerovoj ulici u Zemunu, vlasništvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, porušen je gotovo istog dana. Planirano je rušenje kuće Milorada Ulemeka Legije, ali se od toga odustalo, dok je polovina kuće oduzeta.

Operacija "Sablja" otkrila je i zapanjujuću količinu oružja u posedu kriminalnih organizacija. Policija je zaplenila 1.266 dugih i kratkih cevi, uključujući raketne bacače, mitraljeze i snajperske puške, kao i specijalizovanu opremu poput IC uređaja za noćno osmatranje. Pored ilegalnog naoružanja, građani su predali 34.283 komada pištolja, pušaka i eksplozivnog materijala, čime je umanjena opasnost od novih kriminalnih napada.

Kavez u Specijalnom sudu

Nakon završetka akcije "Sablja", osnovan je Specijalni sud za organizovani kriminal, u kom su optuženi sedeli u "kavezima" iza zaštitnog stakla, inspirisanim italijanskim pravosudnim sistemom. "Proces veka", kako su ga nazvali novinari, bilo je suđenje za ubistvo Đinđića, i pokazao je spremnost države da u potpunosti razotkrije i kazni zločine organizovanog kriminala.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pored kriminalaca, akcija "Sablja" rezultirala je i hapšenjem tužilaca i sudija koji su sarađivali sa mafijom. Milan Sarajlić priznao je kako je "zemunskom klanu" za novac pružao informacije i otkrivao identitete zaštićenih svedoka. Hapšeni su i sudija Đorđe Mirković i Života Đoinčević, kod kojih su pronađeni novac i arsenal oružja, a samo kod jednog je pronađeno 70.000 evra.

Iz pritvora po keš

Dok su mnogi zločinci osuđeni, akcija "Sablja" nije prošla bez kontroverzi. Mnogi koji su bili neosnovano uhapšeni dobili su odštete. Tako je i Ratko Romić, bivši radnik DB-a, dobio milion dinara odštete zbog smanjenih životnih sposobnosti nakon pritvora. Sudija Života Đoinčević dobio je četiri miliona dinara...

Operacija "Sablja" ostavila je dubok trag u Srbiji, sa novim zakonima i sudovima koji su osnažili borbu protiv kriminala. Ova akcija nije samo promenila sistem bezbednosti, već je pokazala odlučnost Srbije da preuzme kontrolu nad svojim pravosudnim i bezbednosnim institucijama. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi