Zašto je opasno da lekari, radnici u fabrikama, novinari rade noću? Zamena dana za noć može da dovede do ove opasne pojave

Ljudi koji su zbog posla zamenili dan za noć imaju veći rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, umanjenja funkcije štitne žlezde, poremećaja moždanih funkcija, ali i lošeg imunološkog odgovora organizma na infekcije, upozoravaju stručnjaci.

Iako se većina poslova obavlja “za videlo”, u standardnom radnom vremenu, od osam ujutru do četiri popodne, pa i koji sat duže, pojedine delatnosti nemaju mesta za pauzu i rade po principu “non-stop”. Takav metod najčešće se praktikuje u fabrikama, gde proizvodnja ne sme biti prekinuta, ali isti sistem primenjuju i dežurne apoteke, lekari, prodavnice, pumpe, zdravstvene službe, novinari…

Upravo taj rad u noćnoj smeni predstavlja težak udarac na naše zdravlje, stvara odstupanja u cirkadijalnom ritmu (prirodni sat tela), a dovodi do kardiovaskularnih, metaboličkih i probavnih poremećaja. Uz to, smanjen je imunološki odgovor organizma na viruse, koji nam je u ovom trenutku svima preko potreban.

Čitav niz zdravstvenih problema

Radmila Šehić, specijalista opšte medicine koja je svoj radni vek – punih 40 godina provela u Službi hitne pomoći kaže da je noć predviđena za spavanje, a odlaganjem te potrebe organizma vodi čitavom nizu hormonalnih i metaboličkih disfunkcija.

– Noćni rad narušava prirodni biološki ritam organizma. Neprirodno nam je dnevno svetlo, a ukoliko zamenimo dan i noć, manjak prirodnog svetla dovodi do disbalansa stanja organizma – metabolizam i hormonski status se usporavaju, što je posebno opasno kod žena. Takođe, može doći i do poremećaja krvnog pritiska, srčanog ritma, rada štitne žlezde, svih unutrašnjih organa, a utiče i na moždane funkcije – opadanje koncentracije i intelektualnih sposobnosti – navodi dr Šehić i objašnjava zašto je to tako:

– Na taj način menja se prirodan  ritam i crpe se rezerve koje organizam stvara tokom života. Kada ste budni u periodu kada treba da mirujete i spavate, vi ste zapravo izloženi stresu, a jasno je da to okidač za mnoge bolesti.  Stanje organizma je prenategnuto. Srcu i mozgu potreban je odmor, a koji se, nažalost, ne može nadoknaditi spavanjem preko dana, jer organizam sam prepoznaje kada je pravo vreme za san. Upravo jedna od posledica toga i jeste smanjen imuni odgovor na viruse, odnosno opadanje prirodne odbrane – navodi naša sagovornica.

Lekari u najvećem riziku

Prema njenim rečima, to su najbolje iskusili lekari, posebno oni zaposleni u Službi hitne pomoći, gde odmoru mesta nema, naročito u vreme pandemije koronavirusa.

– Pauze nema, često se dešava da lekari vezuju smene, pa iz treće – noćne, idu da rade prvu. Ponekad i vežu nekoliko noći zaredom, a tada se može javiti još nekoliko problema, koji se tiču ishrane. Tokom noći po nekom pravilu je pojačan apetit, a da bi se održalo stanje budnosti mnogi ispijaju kafe u velikim količinama što dovodi do lupanja srca, glavobolje i preznojavanja. Noćni rad je veoma štetan po zdravlje – poručuje dr Šehić.

Imuni odgovor se menja tokom dana

Istovremeno, istraživači sa Univerziteta Vaterlo razvili su matematički model da bi ustanovili kako poremećaj u cirkadijalnom satu utiče na imuni sistem u borbi protiv bolesti.

Kako su autori studije otkrili, “kako na naš imuni sistem utiče cirkadijalni sat, sposobnost imunog odgovora se menja tokom dana”.

Pročitajte još

Urolog Aleksandar Milošević otkrio: Kod mojih pacijenata koji su imali teške infekcije smanjen broj spermatozoida

“Mi zavisimo od vaše krvi! Svaka kap nam spasava živote, a trenutno nam nedostaje ovoliko vas heroja na dan”

Anita Laiton, profesorka primenjene matematike, računarstva, farmacije i biologije na Univerzitetu Vaterlo istakla je da imunološki odgovor varira u zavisnosti od vremena dobijene infekcije, a upravo kao najgore vreme za odbranu od infekcije, prema računarskom modelu koji simulira interakciju između cirkadijalnog sata i imunološkog sistema, pokazalo se ono pred spavanje.

– To je period dana kada je naše telo najmanje spremno za odbranu od infekcije – ističe ona.

Na kraju, brojna istraživanja utvrdila su da je za normalno funkcionisanje odrasle osobe “idealna merka” spavati noću i to između sedam i osam sati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi