"Ovaj klik može da bude opasan po život! Da sam primenio savete sa mreža sada bih najverovatnije već 12 dana bio mrtav"

Većina ljudi koja doživljava infarkt ima 10 sekundi pre nego što izgubi svest. Da bi peživeli do stizanja Hitne pomoći trebalo bi da kašlju na dve sekunde!

Ovo je siže neverovatno opasne poruke koja, kao plima plavi mreže, a preuzimaju je i veliki mediji, a koja može da bude opasna po život svake osobe koja preživljava infarkt. Posebno sada, tokom epidemije koronavirusa, kada su zaposleni u Hitnoj pomoći prezauzeti odvoženjem pacijenata u kovid bolnice.

Na ovo za „24sedam“ upozoravaju kardiohirurzi, ali i ljudi koji su tek izvukli živu glavu posle infarkta.  Ali, krenimo redom.

“Stručnjak” sa mreže savetuje

A, „stručnjak“, odnosno autor saveta za životno ugrožavajuće stanje kakvo je infarkt, briljira u svom tekstu i kaže (prenosimo integralno):

„Većina ljudi kada doživljavaju srčani udar je bez pomoći. Osoba čije srce kuca nepravilno i počinje se osećati loše, ima samo oko 10 sekundi pre nego što izgubi svest. Međutim, ove osobe mogu pomoći sebi tako što će kašljati, energično, ponovno i ponovno (učestalo). Treba uzeti dubok udah pre svakog kašlja, a kašalj mora biti dubok i produžen, kao kad se proizvodi šlajm iz dubine grudi“, savetuje on i još dodaje da „dah i kašalj se moraju ponavljati svake dve sekunde bez prestanka, dok ne stigne pomoć ili dok se ne oseti da srce ponovno kuca normalno“.

Probajte da kašljete na dve sekunde i sada, kada vam nije ništa. Videćete da to ne može da se izvede, a Beograđanin Željko M. (47), koji je dobio infarkt pre 12 dana, za „24sedam“ kaže:

 – Da sam ovo radio sigurno sada ne bih bio živ!

Prema njegovim rečima, ovakve poruke su jako opasne, nemaju veze sa realnošću, jer je njegov infarkt počeo oko 13,30, a na stolu za kateterizaciju srca, pošto je šest sati bio na nogama i pregledima, dakle nije pao u nesvest posle 10 sekundi, bio je oko 19,30.

Sve je počelo odjednom

– Sedeo sam i radio kod kuće. Osetio sam jak bol u grudima. Bio je neizdrživ. Potom je usledila malaksalost. Oblio me je hladan znoj. Pritisak mi je bio nizak, a otkucaji srca oko 55. Bol se širila u ramena i ruke. Bio sam šokiran. Supruga je pogledala na internetu šta bi to moglo da bude. Shvatili smo da moramo da zovemo Hitnu pomoć – kaže Željko i dodaje da su od njih dobili savet da krenu u Dom zdravlja.

Sve vreme na nogama

– Dakle sve vreme sam u spremanju i na nogama. U Domu zdravlja su nas šetali od jednih do drugih vrata. Uradili su mi EKG. Nisu mi rekli da je opasno, niti da imam infarkt. Dali su mi da grickam aspirin od 300 miligrama i uput za Urgentni centar na dalju dijagnostiku. Tamo sam bio oko 16 časova, a na pregled stigao u 18. Aspirin je već delovao i bol se smanjila – opisuje on svoju dramu dodajući da nijednom nije pao u nesvest.

Kako ističe, posle pregleda dobija informaciju da „ne mrda jer ili je u predinfarktnom stanju ili ima infarkt“.

– Oko 19,30 već sam bio na stolu. Započela je ugradnja stentova. Čak dva. Tokom intevencije lekari su tražili da se nakašljem. To je bilo neverovatno bolno. Jedva sam uradio – ističe Željko i kaže da je savet „stručnjaka“ sa mreža „nebulozan i da ga je pimenio verovatno ne bi bio više među nama jer bi od kašljanja pao u nesvest i nikome ne bi mogao da objasni šta mu se dešava“.

Ne primenjujte savete

Istovremeno, prof. dr Miljko Ristić, jedan od najčuvenijih srpskih kardiohirurga, koji je spasao na hiljade života, kaže za „24sedam“ da ljudi ni u kojem slučaju ne primenjuju savete koje pročitaju na društvenim mrežama, u medijima, posebno kada je reč o infarktu miokarda.

– U suprotnom, moglo bi da bude opasno po život. Ta poruka koja se širi interenetom, da se kašlje tokom infarkta, je van pameti! Da bi bilo jasnije, kada je infarkt u pitanju, postoje dve kategorije ljudi – oni koji nikada nisu bili bolesni od srca, a dobili infarkt i ovi drugi, koji boluju od kardiovvaskularnih bolesti, pa dobiju infarkt – objašnjava taj naš stručnjak i dodaje:

– A, infarkt se manifestuje jakim bolovima u grudima. To je iznenađenje za prvu kategoriju ljudi, dok ovi drugi znaju i strepe i plaše se infarkta i piju terapiju za njegovu prevenciju. Ono što može da pomogne, do stizanja Hitne pomoći, je da se stavi pod jezik nitroglicerin, koji je jeftin i može da se kupi u apoteci bez recepta, i da se popije kardiopirin… Kašalj na dve sekunde je neviđena glupost – priča prof. dr Ristić.

Kako dodaje, bilo bi dobro da se ti lekovi drže u kućnoj apoteci, kao i da se uzmu pri pojavi simptoma infarkta.

Pročitajte još

U vrhu Evrope smo po ovom crnom skoru: Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre celo jedno Vranje

Infarkt i moždani udar nekad su prvi simptomi korone: Najugroženiji su srčani bolesnici

Od srca godišnje umre oko 50.000 ljudi

Prema poslednjim zvaničnim podacima, bolesti srca   svakodnevno ubiju 144 građana, godišnje više od 50.000 ljudi, ili celo jedno Vranje.

– Posle 47. godine, svaka osoba trebalo bi da ide na preventivni kardiovaskularni pregled. To važi i za one koji nemaju nikakvih tegoba. Od izuzetne važnosti je da se kardiovaskularne bolesti otkriju na vreme – kaže prof. dr Ristić, koji se upisao u istoriju srpske medicine kada je ugradio prvo veštačko srce u Klinici za kardiohirurgiju KCS.

On dodaje da najveći broj ljudi umre od posledica infarkta i angine pektoris.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema poslednjim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2018. godine u Srbiji je umrlo 52.663 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,8 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Tokom 2018. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4.652 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika

Simptomi infarkta

– jak bol u grudima koji se širi u ramena i ruke

– malaksalost

-hladan znoj

-tahikardija

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi