Istraživali smo: Deca se nekada kačila na komšijsko voće, a danas se "kače" na komšijin internet! Hoće li se vratiti stara vremena?

Često se među roditeljima u Srbiji može čuti da njihovi roditelji nisu mogli u kuću da ih uteraju, a da oni danas mališane ne mogu iz kuće da “isteraju”. Neki se još uvek sa nostalgijom sećaju kako su se kačili na komšijsko drveće i jeli voće, strahujući da pobesneli komšija ne izleti i ne počne da ih juri. Danas se čini da se deca “kače” jedino na komšijin internet, a jedini strah im je da ih “ne provali i ne promeni šifru”.

A najdrastičnije u čitavoj priči jeste to što je između ova dva “kačenja” prošlo jedva nekoliko decenija. Mnogi za to optužuju savremene tehnologije, ali školski psiholog Biljana Lajović objašnjava za “24sedam” da je to samo jedan aspekt priče.

– Nove tehnologije su definitivno otvorile novi svet. Sada možete da gledate kako izgleda nešto u Južnoj Americi a da ne izađete iz sobe. Možete jednu vrstu radoznalosti da zadovoljite bez ikakvog kretanja, što nije slavno rešenje jer je kretanje normalno ljudsko stanje. Možete da komunicirate sa ljudima, posećujete razna mesta… i to vam daje iluziju da ste aktivni učesnik nečega, a zapravo niste – počinje priču Lajovićeva.

Kriva je i preterana urbanizacija

Međutim, drugi deo priče o “voću i internetu” jeste to što su nam gradovi sve naseljeniji, a čini se i spratovi sve viši. A ulice više nisu oaze za šetnju, već sve češće bojna polja.

– Ranije izađete iz kuće i već ste u dvorištu ili na ulici. A sada deca treba da izađu sa 20. sprata solitera, ispred koga često nema zelenila ni parkova… I roditelj ne može da ih vidi sa tolike visine, pa i on mora da izađe sa njima. Ali to se nije desilo preko noći. Mislim da su roditelji upali u zamku koju daje kompjuter. Vi mislite da vam je dete bezbedno i pred očima i da ne može ništa da mu se desi. I onda nesvesno podržavate to da deca ne izlaze napolje, iako mnogi roditelji nisu svesni toga kakve zamke vladaju na internetu. S druge strane, vreme se promenilo i ulica je postala veoma opasno mesto zbog krađa, ubistava i slično. Kada sam ja odrastala postojala je opasnost samo od saobraćaja, a sada imate drogu, deca se vrbuju za kriminalne radnje… Ulica više nije mesto gde sa vršnjacima možete da imate razne igre – objašnjava ona.

Može sport, ali samo za pare

Iako se sport često u medijima pominje kao način da se “sklone deca sa ulice”, u praksi je stvar totalno drugačija. U Beogradu, kao najvećem gradu u Srbiji, jedva da ima i parkova, a javni tereni za košarku i fudbal su prava retkost. Terena zapravo ima, ali moraju da se plate.

– Nekada ste sportom mogli da se bavite bilo gde, u dvorištima i sličnim prostorima, a sada je sport postao biznis. I kada sve te tačke složite, vidite da nam se sistem vrednosti skroz promenio – kaže ona.

Psihološkinja Lajović dodaje da je ljudska vrsta veoma nepromišljena i neoprezna.

– Super je što postoji internet, ali treba mu prići sa oprezom. A mi se sada

Pročitajte još:

Deca u Srbiji dobijaju broj kojim će ih pratiti od vrtića! Stručnjaci zabrinuti za bezbednost

takmičimo u tome ko ima jači kompjuter, bolji protok interneta… To vidite stalno i na reklamama. Ali moramo da vratimo decu u prirodan tok razvoja, koji podrazumeva igru, druženje s vršnjacima… Virtuelno druženje nije dobro jer ispada da druga možete da “isključite” klikom na dugme. To nije dobro za razvoj dece – kaže ona.

Ipak, Lajovićeva je optimista i uverena je da ima nade.

– Mnogi roditelji kada komentarišu kažu da im je mnogo žao što njihovo dete nema detinjstvo kao oni. Ali vidite da se sve češće stanari nekih zgrada udružuju kako bi se borili za to da neki lokalni parkić ne bude pretvoren u građevinsko zemljište, a ima i sve više nekih organizacija koje se bore za vraćanje tih starih igara kao što su “školica” i klikeri. Zbog svega toga mislim da još uvek ima nade da se deca vrate na pravi put – zaključila je psihološkinja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi