Testament koji je zaprepastio Beograd i Srbiju! Poslednja volja koja je promenila srpsku istoriju (FOTO)

Ilija Milosavljević Kolarac, jedan od najznačajnijih filantropa i najbogatijih Srba 19. veka, preminuo je na današnji dan 18. oktobra 1878. godine, ostavljajući za sobom priču o životnoj borbi, uspehu i viziji koja će oblikovati obrazovni i kulturni život Srbije.

Od siromašnog dečaka do beogradskog veletrgovca

Rođen 1800. godine u selu Kolari, nadomak Smedereva, Kolarac je kao dečak iskusio nevolje Prvog srpskog ustanka, tokom kojeg je i ranjen.

Nakon propasti ustanka, njegova porodica je prešla Dunav, ali je Ilija ubrzo odlučio da se vrati u Beograd sa svega 30 para u džepu. O tom početku govorio je s dozom humora:

„Kad sam stigao u Beograd, imao sam samo 30 para. Kupio sam lepinju da ručam i pitao se šta ću kad potrošim i ono što mi je ostalo.“

Poslovno znanje je sticao radeći za ugledne trgovce u Pančevu, Vršcu i Beogradu. Sudbonosna prekretnica dogodila se kada je postao kalfa kod poznatog veletrgovca Milutina Radovanovića. Milutin je procenio da će Ilija daleko dogurati i dao mu ruku svoje ćerke Sinđelije.

Njihov brak bio je poseban za to vreme – Sinđelija i Ilija su zajedno vodili dućan, a on je njeno ime uvek isticao ravnopravno sa svojim. Posedovali su brojne magacine, zemlju i trgovačku flotu, dok su svoje poslovanje proširili sve do Beča.

Ljubav, gubitak i novo životno poslanje

Godine 1855. Sinđelija je preminula uprkos naporima da je leče najbolji evropski lekari. Posle njenog gubitka, Kolarac se povukao iz trgovine i posvetio dobrotvornom radu. Osnovao je Književni fond 1861. godine, pomažući izdavanje knjiga i udžbenika na srpskom jeziku. Svoj imetak je koristio za pomoć siromašnim đacima i piscima, postavši simbol dobrotvorstva u srpskom društvu.

Sukob sa knezom Milanom, zatvor i smrt

Njegova oštra kritika vlasti dovela ga je u sukob s knezom Milanom Obrenovićem, zbog čega je bio zatvoren nakon Topolske bune 1877. godine. Nakon nekoliko meseci izašao je iz zatvora sa ozbiljno narušenim zdravljem, a nedugo i preminuo.

Milan Maricic/ATAImages

 

Testament koji je zapanjio Srbiju

Vlada je očekivala da će Kolarčev imetak podeliti naslednici, ali je otvaranje testamenta izazvalo šok.

„Sve moje imanje zaveštavam na korist mog naroda“ – stajalo je u prvoj rečenici.

Kolarac je naložio da se njegovo bogatstvo iskoristi za podizanje srpskog univerziteta i dalje obrazovne inicijative. Pravna borba za priznanje testamenta trajala je tri godine, jer su dve bratanice pokušale da ga ospore, uz podršku režimske štampe.

Konačna presuda Kasacionog suda 1881. godine potvrdila je testament, čime je otvoren put ka osnivanju Kolarčeve zadužbine.

Kolarčeva zadužbina – hram kulture i znanja

Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu otvorena je 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije. Arhitekta Petar Bajalović dao je zgradi jedinstveni pečat, posebno se posvetivši akustici Velike dvorane, koja i danas važi za najakustičniju koncertnu salu u Beogradu.

 

Kolarčev narodni univerzitet otpočeo je svoj rad iste godine, 9. oktobra, sa misijom da pruži znanje svima, bez obzira na društveni status. Otvoreni kursevi za poljoprivrednike, zanatlije i trgovce bili su deo ideje o primeni praktičnih znanja u svakodnevnom životu.

Nasleđe koje traje

Od 1968. godine Zadužbina dodeljuje plakete za doprinos kulturi, a od 1977. godine i nagradu za najbolju izložbu u sezoni.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi