Međunarodni dan žena u nauci: Srbija ima dugu tradiciju i istorijsko nasleđe i značajan broj talentovanih naučnica i istraživačica
Prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović za 24sedam govori o položaju žena u nauci danas, kao i kako privući mlade da krenu ovim putem
-Žene imaju mnogo više prilika i mogućnosti da se bave naukom, međutim, potrebno je još puno zalaganja i napora koje treba usmeriti u pravcu postizanja suštinske ravnopravnosti, ocenjuje prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović za 24sedam povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci koji se obeležava 11. februara.
Ovaj važan dan ustanovljen je 2015. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a njegov cilj je podsticanje žena i devojaka da se bave naukom i karijerom u naučnom radu.
O položaju žena u nauci govori i činjenica da je Nobelova nagrada, u periodu od 1901. do 2023. godine dodeljena 65 puta ženama. Vredi napomenuti da je Marija Kiri jedina dva puta nagrađena i to 1903. godine za fiziku, a 1911. godine za hemiju, što svedoči da je zapravo samo 64 žena u više nego stogodišnjem periodu dobilo prestižno priznanje za svoj naučni rad. U istom periodu Nobelovom nagradom počastvovano je čak 894 njihovih muških kolega i 27 organizacija.
Najviše nagrada u jednoj godini otišlo je u ruke pet naučnica 2009. godine. Od kada je ustanovljena ova nagrada za izvanredna naučna dostignuća, 19 žena ju je dobilo za mir, 17 za književnost, 13 za psiholofiju ili medicinu, njih osam za hemiju, pet za fiziku i tri za oblast ekonomije.
Pročitajte još:
Pitamo na početku razgovora prof. dr Sanju Podunavac-Kuzmanović, sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, predsednicu Udruženja naučnica Srbije "SRNA", da li je danas pozicija žena u nauci drugačija nego pre?
-Istoriju čovečanstva obeležava neravnopravni položaj žena i borba za postizanje društvene jednakosti i uključenosti. Pri tome, dvadeseti vek, u odnosu na prethodna vremena, karakteriše značajno promenjen položaj žena. Žene su dobile pravo glasa, povećana im je mogućnost obrazovanja i zapošljavanja i, što je posebno značajno, žene su se izborile za pravo da same određuju svoju ulogu u društvu. Ipak, ”patrijahalni obrazac” i dalje je rasprostranjen, a pitanja rodne ravnopravnosti i obrazovanja devojčica (i žena) ostaju aktuelna i u 21. veku. Protekle decenije u Srbiji je puno toga urađeno u cilju postizanja rodne ravnopravnosti, uključujući i poziciju žena u nauci. Žene imaju mnogo više prilika i mogućnosti da se bave naukom, međutim potrebno je još puno zalaganja i napora koje treba usmeriti u pravcu postizanja suštinske ravnopravnosti, navodi prof. Podunavac Kuzmanović.
Privatna arhiva/ustupljena fotografija
Sa kojim se sve izazovima susrećete tokom naučnog rada?
-Srbija ima dugu tradiciju i istorijsko nasleđe u nauci, kao i značajan broj talentovanih naučnica i istraživačica. Međutim, kao i u mnogim drugim zemljama, postoje izazovi koje naučnice gde god da se nalazile, moraju da prevaziđu. To su izazovi koji otežavaju razvoj nauke uključujući nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak modernih tehnologija i infrastrukture, kao i nedostatak podrške od industrije. Ipak, situacija se menja na bolje i formiraju se fondovi koji izdvajaju značajna finansijska sredstva što omogućava naučnicama da napreduju u svojim istraživanjima i daje im priliku da se uključuju u međunarodna naučna istraživanja i multilateralne saradnje.
Da li žena koja se opredeli za nauku nešto mora da žrtvuje?
-Nauka po svojoj prirodi nosi sa sobom mnogo izazova, posebno za žene, jer kao i naše muške kolege, mi na svom naučnom putu moramo da budemo kreativne, inovativne i efikasne, ali isto to se od nas očekuje i u porodici, jer imamo puno uloga. Mnoge od nas su majke, ćerke, supruge, sestre, snaje i nije lako održati balans između ličnog i profesionalnog života, a u isto vreme ostati motivisana i produktivna. Bavljenje naukom je izuzetno nadahnjujući posao, međutim, da bi se uspešno bavili naukom izuzetno je važno da to volite, kao i da ste spremni na odricanja i na celodnevno angažovanje. Strpljenje, upornost, posvećenost, radoznalost, kreativnost, otvoreni um, sve ovo nauka očekuje od nas. Međutim, ja na to ne gledam kao na "žrtvu" već to posmatram kao pomeranje ženskih granica s ciljem ostvarenja svojih želja, htenja i ambicija.
Da li postoji podela, za koje nauke se žene pre ili u većoj meri opredeljuju?
-Prema podacima UNESCO-a samo oko 30 odsto devojaka bira studije u oblasti STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika). Statistike kažu da veoma mali broj devojaka studira informaciono-komunikacione tehnologije (3%), prirodne nauke, matematiku i statistiku (5%) i inženjerstvo (8%), a smatra se da su glavni razlozi što ovoliko mali broj devojaka bira STEM studije ustaljeni stereotipi koji devojke udaljavaju od ovih oblasti. Cilj “SRNE” je da se unapredi STEM (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) obrazovanje i da se u ranom obrazovanju pruži podrška devojčicama, jer se STEM oblasti često doživljavaju kao muške, a roditelji i nastavnici često potcenjuju ili ne podržavaju u dovoljnoj meri STEM kapacitete i interesovanja devojčica, počev još od predškolskih ustanova. Stoga je veoma važno da se poveća svest o mogućnostima visokog obrazovanja i građenja karijere, uzorima i mentorskim programima za devojčice na početku njihovog obrazovanja, kao i da se radi na privlačenju, regrutovanju i zadržavanju žena u STEM oblastima na fakultetima i naučnim institutima.
Na koje sve načine pridobijate mlade da nastave da se bave naukom?
-Udruženje naučnica Srbije „SRNA“ ima značajnu ulogu u promociji nauke među mladima što postižemo kroz pruženu priliku devojčicama i dečacima da tokom izrade Malih naučnih radova zakorače u čarobni svet nauke i osete da je nauka izvor velikog zadovoljstva ispunjena maštom i igrom. Na taj način doprinosimo demistifikaciji nauke. Udruženje „SRNA“ je podrška ženama i devojkama u nauci i istraživanju jer im pruža priliku za razmenu znanja i iskustava, kao i za profesionalni razvoj i napredak. Kroz udruženje, naučnice imaju priliku da se uključuju u različite aktivnosti kao što su radionice, konferencije, projekti, mentorstva i ta iskustva im omogućavaju da steknu nova znanja, razvijaju svoje veštine i stvaraju mrežu kontakata u naučnoj zajednici.
"Sa naučnicom na Ti"
Udruženje naučnica Srbije „SRNA“ u saradnji sa Naučnim klubom Novi Sad organizuje skup kojim započinje ovogodišnju seriju predavanja pod nazivom "Sa naučnicom na Ti". Osnovni cilj ciklusa naučnih predavanja je promocija istaknutih naučnica iz različitih oblasti istraživanja i popularizacija nauke u široj javnosti. Teme predavanja će biti definisane tako da obuhvate različite teme od značaja za širu društvenu zajednicu. Predavanja će realizovati naučnice čije su kompetencije za odabrane teme višestruko potvrđene kroz objavljene naučne radove u vrhunskim međunarodnim časopisima, realizovane naučne projekte i nagrade i priznanja za naučno-istraživački rad. Teme će biti prezentovane tako da sadržaj bude razumljiv i publici bez predznanja o naučnim dostignućima u toj oblasti, a da plasirane informacije budu od značaja za svakodnevni život. Ciljnu grupu predstavljaju i učenici i učenice osnovnih i srednjih škola. Kroz promociju nauke ovoj ciljnoj grupi, promovisaće se značaj visokog obrazovanja i naučnih istraživanja i motivisati mladi ljudi da svoje obrazovanje i buduće karijere usmere ka ovim profesijama. Ciklus naučno-popularnih predavanja započeće istaknuta članica Udruženja naučnica Srbije „SRNA“ prof. dr Aleksandra Buha-Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu sa temom "Razotkrivanje tajni endokrinih ometača: moja naučna avantura".
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari