Srpske pletilje napravile pojas za kineskog predsednika: Stari zanat sve popularniji u Srbiji, a može i da se dobro zaradi (FOTO)

Tradicionalni srpski vez i mnogobrojne tehnike pravljenja stvari od konca i vune sve su popularnije u Srbiji, a radovi vrednih žena sve su traženiji.

Snežana Jovanović iz Etno mreže kaže da mnoge ove predmete imaju mnogobrojni strani zvaničnici, koji su ih dobijali kao zvanične poklone Vlade Srbije. 

- Ne mogu sve da ih nabrojim zato što ih ima puno. Bilo je dosta njih poput ministara, ambasadora pa čak i predsednika država - kaže ona.

Među mnogim imenima koja su dobila radove naših žena nalaze se bivši kineski ambasador Li Mančang, kao i njegov ruski kolega Aleksandar Čepurin. Ali jedan od najpoznatijih ljudi na planeti koji je dobio kao poklon rad naših žena jeste kineski predsednik Si Đinping, kome je na dar dat pojas u zlatovezu.

- Drago nam je da se tradicija vraća u modu a ima čak žena koje zarađuju od ovoga. U proteklih par godina smo uspeli da zaposlimo 1.000 žena. Ima nekih koje svakog meseca isporučuju svoje rukotvorine Etno mreži a naši kupci su ili društveno-odgovorne kompanije, kao i Vlada Srbije - dodaje naša sagovornica.

Jovanovićeva kaže da su žene koje se bave ovim poslovima čuvari tradicije naše zemlje, a da prvenstveno ove radove rade iz ljubavi.

24sedam/Katarina Mihajlović

- One to rade iz ljubavi i da, možda, upotpune neki svoj budžet. Ali neke od njih su se i osamostalile i osnovale preduzetničke radnje, uglavnom za tkanje. One mogu da žive od toga, plaćaju porez... - kaže ona.

Mali početni kapital

Ono što je najbolje u čitavoj priči jeste da za većinu ovih poslova nije potrebna velika početna investicija.

- Za tkanje je skupo zato što je potrebno nabaviti razboj, a za ostale tehnike nije potrebno imati neku specijalnu opremu. Ali treba uložiti svoje vreme, materijal, igrle... te preduzetnice su, uglavnom, otvarale firme preko Nacionalne službe za zapošljavanje koja je davala sredstva u tu svrhu. Ali od tih sredstava one su mogle, možda, godinu dana da plate porez. A mislim da bi to trebalo da imaju malo veće podsticaje i na duži period, naročito kada se radi o starim zanatima i ženama koje su navikle da rade u svojim domaćinstvima pa im treba više vremena da razviju biznis - objasnila je ona.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ali ono što je veoma bitno jeste da sve više mladih ljudi počinje da se bavi ovim zanatima.

- Mislim da su im tu ljubav prenele majke ili bake, pa su odlučili time da se bave. Ima čak devojčica koje sa svojim mamama ili bakama se trude da rade nešto. Mi se trudimo da to dođe do škola, pa i do pretškolskog uzrasta. Recimo, tehnika pustovanje se radi sa vodom i sapunom a mogu da je rade čak i deca u vrtićima. I vole to da rade! - kaže Jovanovićeva.

Etno mreža povremeno održava obuke i kolonije po Srbiji na kojima oni koji nemaju nikoga da ih nauči nekoj od tehnika, mogu da steknu prva znanja.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ali i žene na lokalu često organizuju kurseve ili radionice uz pomoć opština i turističkih organizacija. Naše vredne dame najčešće prave manje predmete, ali postoje i muške i ženske košulje, jeleci...

- Jeleci su jako komplikovani za izradu a zlatovezi se rade na plišu, pa našivaju. I onaj ko to radi može zaista dobro da zaradi. Jedan jelek, recimo, košta oko 40.000 dinara - kaže ona.

Oživeli zaboravljenu tehniku

Ono što je zanimljivo jesu tehnike kojima se služe vezilje. Naša sagovornica je izdvojila zlatovez kao jednu od vrhunskih vešta.

- Nije jednostavan za izradu jer se veze preko kartona da imao reljefnost i duže trajao. Zlatovez je u vezu vrh majstorstva. Nije jednostavno biti tako precizan i uraditi sve kako treba. Tkanje je isto zahtevno jer morate da uvedete veliki broj konaca u vez, pa posle da radite po nekoj šemi. Naročito klečana tehnika je ona kojom se izrađuju naši ćilimi. Postoji i tehnika štampuit, što je tradicionalni vez vlaha, koji se radi na crnom plišu specijalnom iglom. Kao i kod staparskog ćilima, bila je samo jedna žena koja je to radila. Ali sada ih obučavamo u sve većem broju - objasnila je ona.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ono što je zanimljivo jeste da vezilje prave i igračke od vune, tačnije lutke i kugle.

- To je prirodni materijal koji ne zagađuje okolinu. Da se nauči ta tehnika je jako lako. Ali da bi se dostiglo ovakvo majstorstvo potrebne su godine. To je tradicionalna tehnika nastala u praistoriji, pre tkanja i ostalih starih zanata. Koristi se neupredena vuna. Ošišana vuna se valjala sa vodom i na neki način ćebala i dobijala oblik. Danas se to radi sa vodom i sapunom. U praistoriji se ovakvom tehnikom radila i odeća, dušeci... - kaže naša sagovornica.

Ovu tehniku naše žene su učile od žena koje nisu iz Srbije.

- Kada se pre 15 godina krenulo sa time naše žene su učile od Mađarica, a one sa juga od Bugarki. Sada je tehnika dosta rasprostranjena, a jako je zanimljivo jer može dosta predmeta da se napravi. Ali igračke i lopte su najzanimljivije. Smatra da su čobani čuvajući ovce skupljali vunu i dlaku, valjali je i pravili prve igračke i lopte - naglasila je Jovanovićeva.

Inače, ove godine u Sava Centru organizovana je i jubilarna 10. izložba minijatura pod nazivom “Mladi nastavljaju”, koja obuhvata takmičarsku i revijalnu postavku domaćih i inostranih autora i bogatstvo motiva sa srpskih ćilima i srednjevekovnih manastira, do detalja sa mozaika iz Carske palate i Felix Romuliane. Izložbu pod pokroviteljstvom Ambasade Kanade i uz podršku NALED-a i korporativnih partnera, organizuje Etno mreža a u takmičarskom delu predstaviće se 168 eksponata 91 autora iz Srbije i inostranstva. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi