Čak 27 žena ove godine ubijeno od strane muškaraca: Pokrenuta inicijativa da femicid bude najteže krivično delo
Dosadašnja praksa pokazala da veliki broj predmeta ne bude okončan jer žrtve odustanu na početku ili tokom sudskog procesa
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovelo je kampanju ,,Stop femicidu'', u okviru koje je održano pet panel diskusija i podržana inicijativa ministarstva da femicid bude klasifikovan kao najteže krivično delo.
U saopštenju ministarstva se navodi da je tokom ove godine ubijeno 27 žena od strane muškaraca, a da se procenjuje da su muškarci u proteklih 10 godina ubili 300 žena.
- Kao jedan od zaključaka održanih panela jeste da je neophodno formirati standardne operativne procedure koje bi omogućile isti tretman svim žrtvama jer toga trenutno nema u Srbiji. Iskustva predstavnika lokalnih samouprava govore da je dosadašnja praksa pokazala da veliki broj predmeta ne bude okončan jer žrtve odustanu na početku ili tokom sudskog procesa jer pojedinci iz pravosudnog sistema i okrivljeni svojim pristupom i ponašanjem iznova viktimizuju žrtvu nasilja - piše u saopštenju.
Na panel diskusijama širom Srbije je poručeno da je neophodno intenzivnije raditi na sistemu koji će svojom funkcionalnošću i nepristrasnošću omogućiti da se žrtva ohrabri da prijavi nasilje i da potom učestvuje u sudskom procesu. To svakako upućuje na neophodnost daljeg rada na radikalnoj reformi sistema socijalne zaštite, kao i sistema obrazovanja.
Pročitajte još:
- Učesnici su ukazali i na važnost edukacije čitavog društva, a posebno mladih jer oni moraju da budu osetljivi na nasilje i da budu zaštitnici žrtava, a ne novi počinioci. U tom kontekstu je ukazano na značaj porodice i školskog sistema. Panelisti i pojedinci su istakli i potrebu za radom na ekonomskom osamostaljivanju žena jer bi se na taj način doprinelo prekidanju lanca nasilja i doprinelo, preko lokalnih samouprava, njihovom dugoročnom zbrinjavanju.
- Takođe, učesnici su apelovali da je neophodno omogućiti da deca postanu vidljiva u procesima borbe protiv nasilja jer su i oni žrtve, a sistem ih tako ne tretira niti ih kao žrtve prepoznaje.
U ruralnim sredinama nisu dostupne Sigurne kuće
Skrenuta je pažnja na težak položaj žena koje žive u ruralnim sredinama jer im Sigurne kuće nisu dostupne. Takođe, naglašena je i komplikovana situacija u kojoj se nalaze žene sa invaliditetom koje trpe nasilje, jer u velikom broju slučajeva zavise od nasilnika i kada je reč o dobijanju terapije, kao i svakodnevnom funkcionisanju.
Profimedia
Objašnjeno je da Zakon ne prepoznaje činjenicu da je žrtva ujedno i zavisna od nasilnika. Sugerisano je da bi promene trebalo da idu u pravcu dobijanja nužnog smeštaja ili personalnog asistenta, u specifičnim slučajevima. Na panelima je diskutovano i o ženama koje žive u zajedničkim domaćinstvima, pre svega Romkinjama i ženama iz ruralnih sredina koje trpe nasilje. Te žene, najčešće, nastavljaju da bude žrtve i kada je nasilnik uklonjen iz porodičnog stana, jer tada trpe nasilje koje se na njima vrši od strane njegovih roditelja i članova porodice sa kojima one žive u istom domaćinstvu.
Inače, paneli su održavani u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru a u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'' koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Učestvovali su predstavnici svih sektora društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora, medija i pojedinaca. Učesnici panela su najavili i izmene Zakona koje će doprineti otklanjanju prepreka koje se uglavnom javljaju kada su u pitanju sudski procesi i prava žrtava nasilja koja su često podređena u odnosu na prava nasilnika.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari