Spremite se za paklene temperature: 6 stvari koje mogu da vas snađu zbog vrućine, ko je najviše u opasnosti i šta da radite!

Ovih dana suočavamo se sa izuzetno visokim temperaturama, koje će prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda ići i do 40. podeoka.

Toplotni talas je karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha iznad 32 stepena u trajanju od tri i više uzastopnih dana, što je često propraćeno i povećanjem relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma, što sve zajedno predstavlja faktor rizika po zdravlje.

Aklimatizacija

Ukoliko je organizam izložen visokoj temperaturi duži period, on reaguje tako što pokuša da se prilagodi, odnosno aklimatizuje. Proces aklimatizacije traje nekoliko dana, ali može da potraje i nedeljama. Nakon što se adaptira na vremenske prilike, organizam reaguje tako što se pojačano znoji, ali i ubrzanim pulsom. Zato je ovaj postupak izuzetno važan za radnike koji svoje rano vreme provode upravo u ovim uslovima. 

- Ukoliko se ne sprovede regularna aklimatizacija može doći do poremećaja termoregulacije različitog stepena, počev od pojave lokalnih promena kao što je toplotni osip, pa do toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara, upozoravaju iz Instituta Batut. 

Rizične grupe

Oni dodaju da su određene grupe u posebnom riziku po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature, a to su osobe koje pate od hipertenzije, loše periferne cirkulacije, šećerne bolesti, gojaznosti, hronične opstruktivne bolesti pluća, bubrežnih oboljenja, alkoholizma, oboljenja kože. Pored hroničnih bolesnika, riziku su izložena i deca, poljoprivrednici, zaposleni u industriji, profesionalni sportisti koji rekreaciju sporovde na otvorenom.

- Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela 36,5 stepeni, jedini mehanizam oslobađanja od toplote je evaporacija znoja. Znojenje samo po sebi ne snižava telesnu temperaturu, ali njegovo isparavanje sa površine kože - da. Slivanje znoja niz telo znači da je nema evaporacije i tada može doći do ozbiljne dehidracije organizma - objasnili su oni.

Profimedia

Ovo su sve moguće posledice izloženosti visokim temperaturama i saveti za prvu pomoć.

Toplotni osip je jedan od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Javlja se u situaciji kada su koža i odeća vlažni jer znoj nije ispario. Osipom mogu biti zahvaćene male površine kože, kao i celokupna površina torza. Često menjanje čiste i suve odeće trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa. 

Toplotni edem se manifestuje kroz otoke gornjih i donjih ekstremiteta. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 do 2 dana. 

Toplotna sinkopa je najblaži poremećaj termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi u dužem periodu, a usled povećanog gubitka tečnosti i nedovoljne rehidracije u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, te ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode. 

Profimedia

Toplotni grčevi se manifestuju u vidu nevoljnih spazama, uglavnom, donjih i gornjih ekstremiteta, praćenih bolom. Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2–3 sata nakon prestanka rada. Kako su posledica poremećaja ravnoteže u odnosu volumena telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, potrebno je, osim premeštanja u hladniji prostor, piti ohlađenu slanu vodu ili farmaceutske proizvode za rehidraciju.

Toplotno iscrpljenje se najčešće javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti povišenoj spoljnoj temperaturi. Dolazi do pada krvnog pritiska, a puls je gotovo nemerljiv. Ostali simptomi su i vlažna i hladna koža, osećaj umora i slabosti, mučnina, poremećaj oštrine vide. U tom stanju treba obavezno potražiti lekarsku pomoć kako bi se sprečio toplotni udar. Osobu treba osloboditi viška odeće, rehidrirati, omogućiti strujanje vazduha u prostoriji. 

Toplotni udar je najteža komplikacija, koja zahteva medicinsku intervenciju. Dolazi do kolapsa, koža postaje suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40 stepeni. Čovek koji je doživeo toplotni udar prestaje da se znoji, a srce mu ubrzano kuca. Može da dođe i do drhtavice, pa i konfuzije. Do pružanja medicinske pomoći trebalo bi osobu premestiti u hladniji prostor, ukloniti višak odeće, ovlažiti kožu vodom, izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi