Šta dalje?! Posle nasilja u učionici i pokušaja samoubistva u Trsteniku, stručnjaci rešavaju dileme roditelja i dece

Nasilje u obrazovnim ustanovama - problem koji postaje deo svakodnevice, problem koji je sve veći, problem protiv koga se treba udruženo boriti.

Poznato je da tokom adolescentskog perioda, pod uticajem hormonalnih promena, kao i specifičnih faktora životne sredine, deca često pribegavaju nepromišljenim situacijama koje ih lako mogu dovesti u životnu, pa i zakonsku opasnost. Buđenje ličnosti, želja za odrastanjem i samostalnim životom, beg od realnosti, a u poslednje vreme i sve jača ekspanzija društvenih mreža u kojima se oni bore za "socijalni status", samo su neke od situacija koje ugrožavaju sigurnost dečjeg odrastanja.

Već dvadeset dana javnost budno prati situaciju u Trsteniku, nakon što je na mrežama osvanuo snimak skandaloznog ponašanja učenika na kome se vidi kako grupica dečaka razgovara sa profesorkom Tehničke škole, potom joj izmiče stolicu na kojoj sedi, nakon čega žena završava na podu učionice. Gnusan čin propraćen je i podsmehom.

 

 

Direktor Tehničke škole u Trsteniku Milan Glidžić ranije je doneo odluku o isključenju dvojice đaka N. Ž. i M. M., nakon što je usvojen predlog Nastavničkog veća koji je jednoglasno donet na sednici 23. novembra. I. K. se, podsetimo, ispisao dan pre zasedanja Veća.

Zbog pritiska javnosti i tereta koji se obrušio na decu prouzrokovanog njihovim nedoličnim ponašanjem, pre samo dva dan otac učenika N. Ž. (17), koji je izmakao stolicu profesorki, prijavio je da je njegov sin pokušao da izvrši samoubistvo.

- Situacija u Trsteniku preti da se otme kontroli. Ovo je sada već jedna sociološka priča, koja je, čini se, dobila potpuno novi smer, gde se javnost više okrenula prema kažnjavanju a manje prema odgovornosti deteta - ovako, za 24sedam, priča Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, s kojom smo kontaktirali u želji da saznamo koje su to metode koje mogu da primene roditelji da bi uticali na ponašanje deteta kada dođe do ovakvih situacija.

- Ono što je najbitnije u celom slučaju jeste preventiva. Kada je situacija već došla do ove tačke gde je sada, neophodna je pomoć detetu. Ta pomoć prosto mora da se desi. Roditelj je u kranju ruku trebalo da preduzme neke mere nakon incidenta koji je nastao. Počnimo odatle. Zašto nije uzeo dete za ruku i odveo ga da se izvini nastavnici, da popriča sa pedagogom, da objasni čitavu situaciju? Čini se kao da je taj deo zanemaren.

Govoreći o tome koje su to odgovornosti koje roditelj ima, Jankovićeva dalje ističe da roditelj u svakom momentu mora da prati signal koji mu dete šalje, kao i da je taj signal sigurno poslat, samo je upitno da li je i prepoznat.

- U dečjim očima se sve čita i piše, deca sve kažu očima. Stvar je prosta, roditelj mora da bude roditelj, a dete mora da ostane dete. S druge strane, deca imaju veća prava nego sam roditelj, pa se u toj atmosferi često sa njima ne razgovara dovoljno, a razgovor u svakom trenutku je veoma bitan. Još jedna važna stvar, danas je vršnjačka grupa jača od roditelja. Lično, moje mišljenje je da se ovakvim situacijama pribegava zbog lajkova na društvenim mrežama - kaže Jankovićeva.

U savremenom društvu, zbog različitih okolnosti deca se nekada osećaju ugroženo ili čak prisiljeno da urade nešto što im nameću roditelji, obrazovne ustanove i druge institucije. U ovom specifičnom poimanju stvari i situacija, detetu je nužno objasniti da takav osećaj nije stvaran i da odnos učenik - nastavnik nije neprijateljski.

- Nažalost, deci je danas sve dostupno, od interneta, preko televizije, svedoci smo različitih vidova nasilja koje nam plasiraju – od filmova, video-snimaka do rijalitija. Dete sve to gleda i upija. I sve više se to plasira, i sve se više zanemaruju socijalne veštine. Suština ovog problema leži u bolovima mladih duša i shvatanju i prihvatanju činjenice da starešine nisu neprijatelji. Dakle, prepoznavanje leži u kući i sa decom se mora razgovarati temeljno.

Školski psiholog Biljana Lajović saglasna je sa činjenicom da se ne sme lečiti posledica već uzrok problema, kako bi se što više delovalo na to da do ovakvih situacija ne dođe ponovo.

- Ova situacija je veoma specifična, veoma odudara od ostalih. Da bismo rešavali problem, vrlo je bitno da se krene od uzroka. Dakle, roditelj treba da ima uvid u detetov život, da ima taj kontinuitet kako bi primetio da dolazi trenutak kada dete odstupa od svojih svakodnevnih pristupa, odnosno da u srž poznaje ponašanje deteta. Takođe, i roditelj mora da se ponaša odgovorno. Ako se to ne desi, samo će nastajati veća šteta - tvrdi psiholog.

S obzirom na činjenicu da razne privilegije mogu prouzrokovati enormne posledice, Lajovićeva ističe da to jedino ide nauštrb deteta.

- Popustljivost i privilegovanje su samo na štetu deteta. Takođe, da bi dete razumelo šta je ispravno a šta ne, mora da postoji jedna linija poverenja - roditelja prema detetu, deteta prema nastavniku, i obrnuto. Situacija je delikatna, jer postoje deca koja se kod kuće i u javnosti, odnosno školi, ponašaju drugačije, i tako pribegavaju različitim vidovima manipulacije. Zato je to poverenje veoma bitno.

Više javno tužilaštvo u Kruševcu podnelo je prošle nedelje zahtev za pokretanje pripremnog postupka protiv učenika N. Ž. i I. K., a zahtev za postupak, kako je precizirano u tužilaštvu, “ide u pravcu krivičnog dela zlostavljanje i mučenje, izvršenog u saizvršilaštvu”.

Protiv trećeg učesnika događaja M. M. (18), koji je, kao i I. K., ceo incident u učionici snimao, postupak se pokreće pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Trsteniku.

Prema poslednjim informacijama, vršnjačko nasilje je problem globalnih razmera, a najpogođeniji su tinejdžeri - škola je bezbedno mesto tek za polovinu učenika u svetu uzrasta od 13 do 15 godina. Zato je neophodno nužno razumevanje ovog problema i što veće dejstvo na njega, kao i potpuna primena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji jasno definiše mere koje škole treba da preduzmu radi rešavanja slučajeva vršnjačkog nasilja.

Oglasila se i profesorka

Zbog nasilja koje je pretrpela, oglasila se i nastavnica, koja je istakla da su odluke koje su usledile nakon incidenta znak da smo na dobrom putu.

- Napokon je potpisano rešenje o isključenju i još uvek ima šanse da se stvari poprave. Sad mi je dosta lakše, pao mi je kamen sa srca. Škola je bezbedna i ne moram da brinem i za sina. Mnogo mi znači i odluka Ministarstva prosvete da jedinica iz vladanja znači da učenik ponavlja razred. Sve je počelo sitnim koracima, ali idemo ka dostizanju pravde - istakla je profesorka i zahvalila svima koji su bili uz nju - novinarima, profesorima, kolegama...

Održan protestni skup

- Učenik koji napada nas u učionici, sutra će vas na ulici - poruka je koju su na širokoj čaršiji u Leskovcu pre nekoliko dana uputili prosvetni radnici. Oni su organizovali protestni skup u znak solidarnosti i podrške koleginici iz Trstenika koja je pretrpela učeničko nasilje.

Jasna Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kazala je ranije da nije preko noći došlo do ovakve situacije, niti će se ona rešiti preko noći. Istakla je da ne postoji pilula protiv nasilja, kao i da se stalno govori o tome da moramo imati nultu toleranciju na nasilje, ali ga trpimo na svakom koraku i svojim primerom vaspitavamo decu.

- Prvo se rađa vršnjačko nasilje, jer deca moraju svoju snagu da oprobaju sa sebi ravnima, a kad to prevaziđu, onda na udar dolaze nastavnici, pa čak i roditelji - navela je Jankovićeva.

Istakla je da je, pre svega, potrebna promena sistema vrednosti, koji je potpuno urušen.

- Ovo nije problem samo jedne škole u Srbiji, bilo koje, ovo je problem čitavog društva. Taj učenik će sutra izaći iz škole i neće se promeniti. Šta će nam sutra-prekosutra nasilnik na ulici, u preduzeću, u porodici? - kazala je ona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi