Kardiovaskularne bolesti odnesu 55.000 života godišnje u Srbiji: "Svi kažu neće mene, ali infarkt dolazi iznenada!"

U Srbiji godišnje umre preko 55.000 ljudi od kardiovaskularnih bolesti, pokazuju poslednji podaci iz 2020. godine, a u svetu preko 18,6 miliona osoba. Procene su da će taj broj dostići skoro 24 milliona smrtnih slučajeva godišnje do 2030. godine. 

Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (poznata po medicinskoj skraćenici ASKVB) je vodeći uzrok ovih smrti, čineći 4 od 5 kardiovaskularnih smrti. Više od 300 miliona ljudi u svetu živi s ASKVB, dok su još dve milijarde ljudi u opasnosti.

Nastaje tako što dolazi do nakupljanja masnih naslaga (plakova) u arterijama a za formiranje plaka potrebno je vreme, pa je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima. Sve dok plak neočekivano ne pukne i delimično ili potpuno začepi lumen krvnog suda, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt.

- Značajan broj novootkrivenih pacijenata koji se dijagnostikuju svake godine je sve veći. I pored savremenih interventnih i farmakoloških vidova terapije, smrtnost je i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, definitivno ubica broj jedan. Ne samo zbog toga što dolazi do samog razvoja kardiovaskularne bolesti, već i zbog faktora rizika, koji pospešuju njen razvoj. Tu, pre svega, mislim na dijabetes, hiperlipidemiju, gojaznost, pušenje. Zabrinjavajući je podatak da smo, uz Bugarsku i Grčku, evropski prvaci po broju pušača, prema nekim podacima čak više i od Turaka. Što se tiče razvoja same bolesti, ona kreće polako i pod uticajem različitih stresora, loše ishrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, hiperlipidemije i dr. dolazi do oštećenja zidova krvnih sudova i različitim patofiziološkim mehanizmima do razvoja aterosklerotskih plakova - objašnjava dr Višeslav Popadić, specijalizant kardiologije u KBC Bežanijska kosa.

Popadić kaže da u početku oni ne daju nikakve simptome, dok ne dođe do određenog stadijuma bolesti kada plak počne da pravi opstrukciju protoka krvi.

- Ne mora da dovede čak ni do potpunog začepljenja krvnog suda, bitno je samo da predstavlja manju ili veću opstrukciju u protoku krvi i tada dolazi do razvoja kliničke faze bolesti. Vreme do kojeg dolazi do razvoja ove faze bolesti je individualno, nekada to bude u vrlo mladoj životnoj dobi, u zavisnosti od genetske predispozicije i faktora rizika. Nekad jednostavno nikada ne dođe do razvoja značajne arterosklerotske bolesti, dok ima ljudi koji u kasnim 30, 40 godinama imaju neke od prvih manifestacija aterosklerotske bolesti, poput srčanog ili moždanog udara - kaže dr Popadić.

Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Sve studije jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste.

Profimedia

Tako na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu tek posle 60 godine. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni.

- Povišeni nivo holesterola ne daje nikakve simptome, pacijent ništa ne oseća, a može da ima ekstremno visoku vrednost holesterola. I ne tako retko, ako ne postoji organizovani skrining praćenja i lečenja, događa se da se taj povišeni holesterol otkrije tek onda kada se doživi infarkt miokarda. Mladi ljudi doživljavaju infarkt, a da je on mogao biti sprečen ili bar smanjen rizik za njegovo nastajanje, jednom prostom analizom - vađenjem krvi i merenjem nivoa holesterola. Međutim, imamo i osobe koji su izložene visokom holesterolu od rane mladosti, koje imaju taj genetski poremaćaj koji se zove familijarna hiperholesterolemija, stanje koje se nasleđuje i uopšte nije retko. I ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, može se dogoditi da već u četrdesetim godinama osobe sa familijarnom hiperholesterolemijom dožive infarkt miokarda, a kod nekih teških oblika čak i oko 20 godine života - ističe prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i poremećaj metabolizma u UKC Srbije.

Dodaje da se u lečenju povišenog nivoa holesterola koriste statini, jer oni prekidaju sintezu holesterola i na taj način ga smanjuju.

- Sa druge strane se pokazalo posle tolikih decenija primene statina, da i ako se nešto nalepilo na krvne sudove, napravilo aterosklerozu, statini mogu značajno da stabilizuju te naslage da ne budu trošne. Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje dodatni lekovi, a poslednji godina imamo novu generacija lekova koji su efikasni, a koji se daju u vidu injekcija. Daju se jednom nedeljno ili jednom u šest meseci i održavaju nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim granicama – kaže ona.

Profimedia

 

Da bi se unapredilo javno zdravlje i to u segmentu kardiovaskularnih oboljenja, za koje smo svesni da odnose najviše života poslednjih decenija, da predstavljaju značajno opterećenje kako za pojedinca i njegovu porodicu, tako i za zdravstveni i ekonomski sistem,  neophodno je da udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omogući dobru strategije za kontrolu i prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima je KVB vodeći uzrok smrti u populaciji.

- Svi mislimo „neće baš mene“, ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira ni pol ni uzrast ni osobu ni rasu. Pacijenti, pre svega treba da slušaju svoje lekare/kardiologe, vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo mogli spasiti veliki broj ljudskih života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode – kaže kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi