Deda Neša je poslednji majstor za svrljiške gajde i pravi ih ručno: "Možda su ove mašinske lepše, ali ne daju dobar zvuk kao moje"

Nenad Jovanović (87) iz sela Prekonoga, poslednji je majstor u ovom kraju koji potpuno ručno, kao u davna vremena, pravi velike, troglasne gajde - svrljiške gajde. Iako je nekada svaka kuća imala svog majstora za gajde koji su ih svirali, ali i izrađivali, ta vremena davno su prošla, a posao su preuzele mašine.

Međutim, majstor Nenad tvrdi da, ma koliko one bile naizgled lepe, jedino gajde koje su izrađene ručno imaju najčistiji zvuk. 

- Možda su ove mašinske modernije i lepše, ali ne daju dobar zvuk kao moje. Mašine ih brzo urade, ali nije to to. Najbolje gajde se prave ručno. Moj zanat je prost, prodelje se drvo, sprovede se glavni zvuk. Još imam dobar sluh i mogu da ocenim kada je zvuk dovoljno čist. Sastavni delovi su mešina, to je onaj kožni deo, glavina, gajdenica i rog od drveta koje nakon deljanja pređem lakom i to je sve - priča deda Neša dok nam pokazuje postupak za izradu gajdi koji se u svrljiškom kraju koristi od davnina. Na stotine gajdi koje je za života napravio, svoje kupce našle su u Švedskoj, Irskoj, Australiji, Norveškoj, a jedan primerak poklonio je pre mnogo godina i princu Aleksandru Karađorđeviću.

On kaže da jareće kože za izradu ima dovoljno, ali su neophodni i iskustvo i znanje. Ali sve je manje onih koji žele da nauče da ih prave, pa deda Neša strahuje da će i zvuci gajdi utihnuti ako mu se ne bude javio neko kome će rado preneti svoje sviračko i zanatsko umeće.

24sedam/M.K.

 

- Osim mene, u celom ovom kraju postoji još tek dvoje-troje gajdaša koji umeju da sviraju: moji unuci i još nekoliko njih. Nema, nažalost, više onih koji bi da nauče da ih ručno izrađuju – priča nam deda Neša. Zbog toga je, kaže, ovaj zanat preneo svojim unucima Aleksandru i Jovanu, koje je najpre naučio da sviraju gajde, a zatim i da ih prave, ili makar popravljaju.

- Naučio sam da sviram od mog dede Neše. Sviram već 10 godina. Znam i neke osnovne detalje oko popravke, da zamenim pisak i tako neke sitnice, ali da ih napravim još nisam naučio. Moj brat Jovan takođe to ume. Pomažem dedi tamo gde mogu i umem. Sviranje, vežbamo redovno, kad tako uveče sednemo deda i ja. Mora da se vežba naporno, ali nama je to u genima. Treba dobra kondicija i kapacitet pluća. Nisam pušač, ali ponekad jedva imam dovoljno daha da završim pesmu. Volim gajde, lep zvuk proizvode, mnogo mi je zanimljiv, ali među mojim vršnjacima nema onih koji se za njih interesuju. Moj brat Jovan takođe svira. Trudimo se da gajde otrgnemo od zaborava i da sačuvamo ono što se u našoj porodici, ali i u ovom kraju odvajkada negovalo - priča nam Nenadov devetnaestogodišnji unuk Aleksandar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi