Stručnjaci otkrivaju kako huligani vrbuju tinejdžere po Srbiji: Isti mehanizham koriste godinama, samo se ovo promenilo

Kada se u Srbiji pominju huligani, obično se misli na pripadnike raznih navijačkih grupa po Srbiji. Čak i oni sami često pokušavaju da se prikažu kao “opasni momci” a sve češće se te grupe povezuju sa kriminalom. Međutim, sagovornici “24sedam” objašnjavaju da huligani nisu samo odrasli ljudi, već u te krugove sve češće uvlače i tinejdžeri.

– Mladi ljudi uzrasta 12-16 godina su najosetljivija kategorija za vrbovanje od strane huliganskih grupa. Recimo, najmlađi registrovan navijač je imao 11 godina. U tom uzrastu dečaci često prolaze krizu identiteta i potrebno im je da ih neko prihvati, da ih razume i da se osete važnim. Pripadništvo huliganskoj grupi im daje osećaj moći i važnosti, posebno ukoliko dolaze iz disfunkcionalnih porodica, te im huligani postaju “druga porodica”, a neretko dobijaju i “mentora” koji ih usmerava i polako uvodi u “posao”. Iako je na početku kod mladog čoveka prisutan osećaj ekskluziviteta, vremenom on bude uvučen u mnoge opasne kriminalne radnje iz kojih se retko ko izvuče bez posledica – kaže za “24sedam” stručnjak za ekstremizam prof. dr Marija Đorić.

Regrutacija

Dr Đorić kaže da su metodi regrutovanja različiti a da se tinejdžeri koriste za razne kriminalne poslove.

– Moramo znati da to nikada ne ide direktno, već se koristi sindrom “kuvane žabe”. To znači da se jedan mlad čovek postepeno uvodi u huligansku grupu, za određene novčane nadoknade – u početku treba “samo” da preveze nešto, obezbedi neki lokal i slično. A, s vremenom dolaze sve opasniji poslovi, koji se mogu ubrojati i u teška krivična dela. Često se za određene poslove isključivo koriste maloletnici, jer se zna da ne mogu biti krivično gonjeni. Na radaru huligana su i mladići koji se bave borilačkim veštinama, upravo zbog njihove fizičke spremnosti. Ovde je reč o manipulaciji mladima zarad kriminalnih interesa – objašnjava Đorićeva i dodaje da to mladi ljudi shvate kad je već kasno za njih.

Na pitanje da li se huligan postaje još u tinejdžerskom dobu, dr Đorić kaže da je to vrlo individualno.

– Huliganske grupe nisu homogenog karaktera. One su izgrađene od vođa, njihovih sledbenika, takozvanih vojnika, članova i simpatizera. Tinejdžeri su na dnu lestvice i oni zaista veruju u lojalnost grupi, pripadništvo i princip “svi za jednog, jedan za sve”. Najopasnije su vođe huligana koji su zreli ljudi i koji su tu prisutni iz čisto lukrativnih interesa. A još opasniji od njih su naručioci poslova, koji su po pravilu anonimni jer dolaze iz redova političkih i kriminalnih struktura – objasnila je Đorićeva.

Međutim, ona smatra da se u javnosti mnogo promovišu huligani i da ih treba gurnuti u potpunu anonimnost kako bi se razbio njihov kult ličnosti.

– Samim tim što govorimo o njima i promovišemo ih u medijima imenom i prezimenom, utičemo na stvaranje kulta ličnosti. U huliganskom sistemu vrednosti nasilje je put do popularnosti – što si brutalniji, to si popularniji. Upravo zbog toga ih treba gurnuti u anonimnost. Trebalo bi ih ignorisati medijski, ali zato sa druge strane, krivično goniti. Tako bi postali dobar primer kako ne treba, čime bismo srušili kult ličnosti koji se gradi i u huliganskoj supkulturi – objasnila je ona.

Prof. Marija Đorić smatra da smo kao društvo omanuli u vaspitavanju dece i da je došlo do erozije morala.

– Pogledajte samo kakav se sadržaj plasira u medijima: nasilje, rijaliti program, prostakluk i bezobzirnost. Mladom čoveku se “servira” da su “najuspešniji” kriminalci i starlete, forsira se brza zarada i popularnost, a neke druge prave vrednosti postaju nepopularne. Kada bi naučnici, umetnici i sportisti dobili toliko prostora u medijima, sigurna sam da bi i oni bili uzor našoj omladini. Osim toga, od kriminalaca i huligana smo napravili anti-heroje i to mlade generacije usvajaju. Već predugo živimo u svetu u kome je siledžijstvo postalo osnovni model komunikacije, što je poražavajuće – objasnila je ona

Školski psiholog Biljana Lajović kaže za “24sedam” kaže da su tinejdžeri u godinama kada je važna pripadnost, a da uticaj porodice slabi.

– Vrbovanje ide postepeno. Prvo ih pozovu “u grad”, pa na utakmicu… a onda dete poželi da se dokaže grupi i tu počinju problemi. Ako svi sveju nešto, a ja ne smem ja ću biti izbačen iz grupe, a kako to ako mi je grupa važna… Ranije je bilo da se zapali prva cigareta kako bi se dokazali, a danas dokazuju da li smeju da urade nešto od korišćenja narkotika ili alkohola, pa do obijanja trafika… – objašnjava ona.

Lajovićeva kaže da je i sama imala profesionalnog iskustva sa tinejdžerima koji su bili vrbovani od huliganskih grupa. Dodaje da se mehanizam vrbovanja od tada nije promenio.

– Promenile su se vrste dela u koja se ulazi, ali mehanizam je isti. Ta deca su dolazila kod mene i govorila mi da su shvatila šta se dešava tek kada bi ih postavili da čuvaju stražu, dok ostatak grupe krade ili nešto slično. Ali su smatrali da tada već ne mogu da izađu – objasnila je ona.

Često loši đaci postanu huligani

Školski psiholog Biljana Lajović kaže da prilično individualno koji će tinejdžer postati huligan, ali je često reč o lošim đacima.

– Vrlo se često dešava da je taj neko loš đak i onda traži slične sebi. Koliko god nam ličilo da deca ne vrednuju školski uspeh to nije tačno. Vrlo često oni koji ne mogu da budu dobri đaci, spremni su da urade nešto drugo da bi bili u centru pažnje i primećeni – objasnila je ona.

Teško se izvlače iz huliganskih grupa

Međutim, problem je i kada deca shvate da su u problemu.

– Nekada ih je sramota da kažu šta su uradili, a dešava se i da ih okolina osuđuje zbog takvog ponašanja pa ne žele da priznaju. S druge strane, oni koji su ih uvukli u to ne puštaju da izađu iz grupe i uvek su tu da im ograničavaju okvir u kom se kreću – izjavila je Lajovićeva.

Ona smatra da je veliki problem u tome što su nekada deca imala veliki broj sadržaja, odnosno sekcija, koja su mogla da obavljaju u vanškolskim aktivnostim a danas roditelji moraju sve da plaćaju.

– Ne može svako da bude vrhunski sportista, ali ima drugih stvari koje ih možda zanimaju. A ako nemate na raspolaganju nešto u čemu mogu da budu dobri, onda će oni skliznuti u huliganizam – kaže ona.

Lajovićeva upozorava i da roditelji moraju da osluškuju svoje dete i da ga podržavaju u onome za šta je talentovano, a ne da projektuju svoje želje na njemu.

– Ne treba stalno da kritikuju dete, ali ni da ga dižu u nebesa. Ne treba ga slati na sport da bi bio Novak Đoković, već mu treba objasniti da se bavi time da bi bio jak, zdrav… prirodno je da ne može svako da bude najbolji na svetu, a ako se forsira na to onda se dete još više razočara. Možda je dete vešto da veze, pa onda neka radi to – zaključila je ona.

Više veruju vršnjacima nego roditeljima, ali važna je prevencija

Istovremeno, prof. Marija Đorić objašnjava da su tinejdžeri često nepoverljivi prema roditeljima i okreću se vršnjacima i raznim grupama.

– Svaki roditelj koji se bavi svojim detetom će sigurno primetiti promene, posebno što huliganske grupe imaju svoje rituale, hijerarhiju, organizovana druženja i slično. Ukoliko dete počne da vozi skupa kola ili da poseduje veću količinu novca, to bi takođe mogao biti alarm za roditelje. Najbitnije od svega je da dete ima poverenja u roditelje, čak i kad pogrešili da može da im se poveri ako ima bilo kakav problem. Pre nego što dete ode na stadion, roditelj mora biti siguran da je u dobrim rukama i dužan je da svom detetu objasni koje opasnosti ga vrebaju. Prevencija, pre svega – objasnila je ona.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi