Kijate, kašljete, curi vam nos... Ima li razloga za paniku zbog korone ili je problem u nečemu što je u vazduhu?

Kijavica, bol u grlu, curenje iz nosa, otežano disanje proteklih dana su simptomi zbog kojih se veliki broj ljudi javlja lekarima, a mnogi od njih su u strahu od koronavirusa. Međutim, vrlo je verovatno da oni imaju problema sa alergijama, a ne virusom. Sezona alergena je počela, a sa njom su se pojavili i simptomi koji mogu da podsećaju na simptome kovida.

Alergolog prof. dr Sanvila Rašković kaže za “24sedam” da su ove godine alergeni “kasnili” sa cvetanjem pa je većina pacijenata krenula da se javlja sredinom aprila.

– Nekima su se simptomi pojavili u martu kada cveta breza, leska i jova, ali tada je bilo dosta loše vreme pa se veća količina alergena u vazduhu pojavila u aprilu – objasnila je doktorka.

Simptomi korone i simptomi alergije

Iako se koronavirus “smiruje” on je i dalje prisutan, pa veliki broj ljudi koji dobiju alergiju posumnjaju da su zaraženi virusom. Međutim, doktorka Rašković objasnila je razlike među simptomima.

– Kod alergija pacijent ima svrab u nosu, curenje bistre tečnosti iz nosa, zapušenost nosa, učestalo kijanje i po desetak puta zaredom, može da ima svrab u očima, crvenilo, može da ima osećaj grebanja u grlu, pa čak i svrab u ušima. To su tegobe alergijske kijavice, a neko može da ima sve to ili samo neke simptome – kaže ona.

Alergene je teško izbegavati

Uprkos tome što veliki broj alergičnih ljudi zna na koje su biljke alergični, doktorka Ristić kaže da je jako teško izbegavati ih u prirodi.

– Potpuno izbegavanje je teško, ali ako neko zna da je osetljiv na polen trave, recimo, onda bi trebalo da izbegava da odlazi na mesta gde je njena velika koncentracija – dodala je doktorka.

Doktorka objašnjava da se simptomi korone i alergije razlikuju po nekim bitnim stvarima.

– Ko ima koronu može da ima oboljenje respiratornog trakta, ali najčeše uz temperaturu, jezu, malaksalost, bolove u mišićima, zglobovima glavobolju, može da kija, da oseća gađenje i ima nedostatak vazduha. Pacijent koji ima kijanje i kašljucanje, a nema temperaturu, najverovatnije ima alergiju – dodaje doktorka.

Međutim, ona objašnjava da se može desiti da pacijent ima “mešavinu” simptoma.

– U svakom slučaju ko ima temperaturu i kašalj treba da ode u kovid ambulantu. Ko ima svrab u očima ili nosu, kao prve simptome, trebalo bi da se obrati svom izabranom lekaru, koji će mu zakazati termin kod alergologa – dodaje doktorka Ristić.

Alergolozi rade normalno

Dobra vest je da, uprkos vanrednoj situaciji u zdravstvu zbog koronavirusa, alergolozi funkcionišu normalno, koliko je to moguće u ovim uslovima.

– Postoje izvesna ograničenja zbog dela kolega koji su u kovid bolnicama, ali svako ko želi da dođe do alergologa, to može da uradi – kaže doktorka Ristić.

Pročitajte još:

Mladić pokazao kako izgleda alergija na farbu za kosu, pa apelovao: Obavezno testirajte pre nanošenja (VIDEO)

Doktorka je objasnila da veoma važno uraditi testiranje na alergije, koje se radi na dva načina.

– Nama je najvažnije da uradimo kožne probe koje se rade metodom “prick” (ubod) na koži. Tu se urade i izmere reakcije kako bismo videli da li je neko i na šta osetljiv. Ispituje se osetljivost na grinje, gljivice, životinjsku dlaku, polene drveća, trave i ostalo. Mi, preko merenja kožne reakcije, možemo da vidimo na šta je pacijent osetljiv. Drugi način je da se iz krvi urade specifična antitela na inhalacione alergene i da se na sve ove i mnoge druge urade testovi i vidi da li neko ima antitela na nešto i da li je alergičan – objasnila je ona.

Postoji veliki broj ljudi koji već znaju da su alergični na polene i oni, obično, krenu da uzimaju lekove za sprečavanje alergija antihistaminike već sa prvim cvetanjem u prirodi.

– Pacijentima najčešće dajemo lekove iz grupe antihistaminika u obliku tableta i neki nazalni sprej sa malom dozom kortikosteroida. Sa uzimanjem lekova se može krenuti nedelju-dve ranije u odnosu na histaminaciju. Recimo, ako nekom kreću alergije u martu, on može da krene sa uzimanjem lekova već u februaru – objasnila je ona.

Lekovi protiv alergija nisu opasni

Doktorka Ristić kaže da antihistaminici mogu da se uzimaju “mesecima” bez ikakvih problema.

– To su lekovi koji su vrlo bezbedni. Ne uspavljuju, pacijenti mogu da rade, vežbaju, voze automobil… tu nema nikakvog navikavanja niti drugih smetnji – objasnila je doktorka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi