Od A do Š: "Asimptomatski", "zaraženi" i "koronaši" našli svoje mesto u novom kovid rečniku

Koronavirus već godinu dana hara Srbijom, a sa novim društvenim okolnostima, promenom načina i sadržaja komunikacije postepeno se menjao i jezik. Medicinska terminologija postala je svakodnevica, a neki od pojmova uvršteni su i u novi rečnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti -“Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida“.

“Lokdaun”, “kovid”, “transmisija”, “komorbiditet”, “koronaš/koronašica”, “koronamud” i “maskne” samo su neki od izraza sa kojima se  u poslednjih godinu dana svakodnevno susrećemo. Iako ih srpski jezik dosad nije poznavao, ili bar nisu bili deo svakodnevice, sada su se odomaćili među mlađom, ali i starijom populacijom, pa gotovo da nema osobe na planeti koja ih ne koristi.

Pandemija izmenila jezik

Neki od ovih termina uvršteni su i u novi rečnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti -“Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida”, a lingvistkinja i jedna od autorki rečnika dr Marina Nikolić potvrđuje za “24sedam” da je pandemija kovida znatno izmenila jezik.

“Lokdaun” proglašen za reč godine

Poznati britanski Kolinsov rečnik proglasio je englesku reč lockdown (lokdaun) – potpuno zatvaranje – za reč godine, zbog popularnosti koju je stekla od početka pandemije.

Leksikografi su tokom 2020. godine zabeležili više od 250.000 primera korišćenja ove reči u engleskom jeziku, u poređenju sa samo 4.000 primera tokom 2019. Na spisku 10 najkorišćenijih reči i izraza na temu pandemije takođe su se našli izrazi “fizičko distanciranje”, “samoizolacija” i “koronavirus”.

– Što i dokazuje sama potreba za stvaranjem jednog ovakvog rečnika. Promene koje su se dogodile su najpre one na leksičkom planu, što znači da su se pojavom novog virusa javile i mnoge nove reči u vezi sa epidemijom – ističe dr Nikolić.

Novi i izmenjeni pojmovi

Takođe, kako dodaje, ono što je vrlo interesantno jeste to što je veliki broj već postojećih reči, koje su se do prošle godine koristile isključivo u medicini, proširio domen svoje upotrebe i ušao u jezik medija i svakodnevni govor.

– To bi bile, recimo, reči “epidemija”, “vakcina”, “karantin”, “epidemiološka situacija”, “epidemiološka kriva”, “pik epidemije” i drugo. To znači da je, pored stvaranja i masovne upotrebe novih izraza, promenjeno i značenje samih pojmova. Dve najpoznatije reči od početka pandemije jesu “koronavirus” i “kovid”. Termin “koronavirus” postojao je i ranije, međutim, on je označavao grupu virusa, dok je sada asocijacija na jedan virus, stručno nazvan SARS-Cov-2 – objašnjava lingvistkinja i autor Rečnika.

Promene su opravdane

Sve ove promene, kaže naša sagovornica, opravdane su i neće ugroziti stabilnost srpskog jezika.

– Nove reči ne bi mogle biti zamenjene drugima, prvo, one su nastale da imenuju novonastale pojmove, i drugo, one nemaju sinonime ili domaće ekvivalente. Da priznam, meni su neke od zamena vrlo zanimljive, ali bojim se da slične kreacije ne bi bile šire prihvaćene i, na kraju, ne bi zaživele u srpskom jeziku. Kako promena u gramatici nije bilo, smatram da novi izrazi ne mogu ugroziti stabilnost sistema srpskog jezika, iako upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu potencijalnog nerazumevanja – poručuje ona.

Kako dodaje, to je upravo i bio razloz da se stručnjaci okupe, popišu i opišu reči koje su obeležile period u kojem živimo s virusom.

– Rečnik je nastao kao poseban projekat Odseka za standardni jezik SANU-a. U ovom rečniku našli su se reči i izrazi koji su vrlo brzo ušli u jezik medija i svakodnevni govor. Tu su i nove tvorenice koje još nemaju dovoljno učestalu upotrebu da bi im se precizno mogao odrediti status – istakla je dr Nikolić.

Pročitajte još

Kako je kovid 19 za godinu dana promenio Srbiju: Ima više straha, manje brakova, a komunikacija i poverenje su uništeni

Istraživali smo: Šta da radite ako naprave lažni profil sa vašim slikama i imenom? Nemojte činiti ovu stvar!

Dakle, sasvim je jasno. Pandemija koronavirusa promenila je realnost, navike, društvo, međuljudske odnose, uvukla se u svaki delić života, čak i u jezik kojim govorimo.

A, na kraju, jedino je izvesno – pandemija će proći, bolest će nestati, ali, zahvaljujući našoj lingvistkinji Marini Nikolić, ostaće pisani trag kao svedočenje jednog teškog vremena.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi