Srpske mašine za platežnu Evropu: Prokići iz Mačve snabdevaju ratare na celom kontinentu

S nemačkim proizvođačima uvezani automobilski klaster, domaća IT pamet za seo svet ili maline za evropske sladokusce... sve su to grane u koje se Srbija uzda da će izvozom podići ovdašnju privredu i poboljšati opšti standard građana.

U poređenju sa tako velikom industrijom mala i srednja preduzeća koja se samostalno bore sa konkurencijom ne izgledaju kao veliki izvozni potencijal. Međutim, Prokići iz Mačvanske Mitrovice se sa tim ne slažu, i to pokazuju u praksi.

U EU ide i 80 odsto

Već tri decenije ZR "Prokić" proizvode poljoprivredne mašine i dodatnu opremu za traktore i kombajne i za to vreme su od male radnje postali ozbiljan proizvođač. I to toliko, da su njihovi proizvodi prepoznatljivi kod ratara i u Evropskoj uniji.

- Izvozimo 70 do 80 proizvodnje u EU. Domaći mali poljoprivrednici nas već svi znaju, a već neko vreme i evropski - kaže za 24sedam, ne bez ponosa, Joviša Prokić, vlasnik koji sa svojim sinom vodi posao, a s kojim smo nedavno razgovarali na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

"Tajnu" svog evropskog uspeha Prokići ne kriju - pametno izabrana tržišna niša, kvalitet i, naravno, cena. Sličan uspešan recept smo videli i kod proizvođača opreme za distilerije "DES Subotica", o kojima smo nedavno pisali.

- Jednostavno proizvođača drljača ili prikolica nema još mnogo u Evropi, a u regionu takve proizvode ne možete pronaći u serijskoj proizvodnji. Mi smo u nekim segmentima jedini u celom regionu. Kada na to dodate kvalitet koji uz obavezan sertifikat "CE" podrazumevaju Evropljani, uspeh ne može da izostane - objašnjava Joviša Prokić.

Kada se neke od mašina i nađu u zapadnoevropskoj proizvodnji cenom ne mogu da, pri istom kvalitetu, pariraju srpskom proizvodu. Međutim, kako kvalitet materijala diktira i cenu u dobrom delu, ni ovi proizvodi ne mogu da se plasiraju baš svuda gde bi Prokići želeli.

Problemi sa većim cenama

- Svi govore o velikim mogućnostima da izvozimo na istok, bilo u Istočnu Evropu, bilo dalje. Ali poljoprivrednici u tim zemljama ne mogu to da plate, za njih je ovaj nivo kvaliteta i dalje skup - objašnjava Prokić.

Problem sa cenom još je izraženiji ove godine jer je zbog pandemije i njome izazvane ekonomske krize i u proizvodnji sve poskupelo.

- Samo gvožđe je poskupelo 100 odsto od početka godine, a više su nam cene i svega ostalog što koristimo u proizvodnji. To je veliki problem, jer mi to ne možemo jednostavno da prevalimo na cenu krajnjeg proizvoda i na našeg kupca. Većinu tih ljudi dugo znamo - kaže Joviša.

Majstora ni za lek

Pored poskupljenja sirovina i struje, što je danas akutni problem svih proizvođača u svetu, Prokići jednu muku dele sa većinom malih i srednjih firmi u Srbiji. Nedostaje im radna snaga.

- Radnici su veliki problem za svakog ko hoće da se ozbiljno bavi nečim. Nedostaju najviše zavarivači. Solidnog majstora moraš da platiš barem 100.000 dinara. A dolaze svakakvi "majstori", ali šta ćeš, ćutiš, probereš ako možeš ili uzmeš koga ima - napominje naš sagovornik.

Problem je utoliko veći jer su Prokići nameravali da unaprede proizvodnju. A tek za rad na CNC mašinama u Srbiji nema dovoljno obučenih i veštih operatera. Uspostavili su saradnju sa Srednjom tehničkom školom "Nikola Tesla" iz Sremske Mitrovice, da praktično obučavaju kadrove na dualnom obrazovanju, ali to je dug put.

- Zaključili smo da proizvodnja mešalica za stočnu hranu, pužnih transportera i onih za bale sena, krunjača, opreme za silose ili dodatne opreme za razne "džon dirove", "dajčeve" ili "nju holande" nije više dovoljno dobra za nas. Želimo nešto više, ali za to treba da učimo i mi i naših petnaestak radnika. Zbog toga sin i studira mašinstvo - zaključuje Prokić.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi