Preživeli pandemiju, za krizu im ipak treba pomoć: USAID-ovo istraživanje 1.000 preduzeća
Privreda, pogotovo mala, pokazala se žilava u pandemiji ali da bi preživela aktuelnu ekonomsku krizu potrebni su joj povoljniji izvori finansiranja i manje poreskog opterećenja, pokazalo je istraživanje USAID-a
Digitalizacija, pristup adekvatnim izvorima finansiranja i saradnja države, privrede i građana su ključni za “jak imunitet” domaće privrede u periodu pred nama, pokazalo je 10. istraživanje američke državne agencije za međunarodnu ekonomsku pomoć (USAID) "1.000 preduzeća".
Porezi i doprinosi sve muče
Više od polovine svih ispitanih privrednika ocenila je negativno visinu poreza i doprinosa na zarade, a istraživanje je pokazalo da je kriza negativno uticala i na ocenu stepena transparentnosti i rada državne uprave, kao i na mogućnost privrednika da učestvuju u javno-privatnom dijalogu.
Istraživanje sprovedeno u toku jula i avgusta pokazalo je optimizam, ali i ukazalo na prostor za poboljšanje uslova poslovanja neophodnih za dalji opstanak i razvoj.
- Srpska privreda u borbi za opstanak u pandemiji odnela je pobedu. Sada joj je potrebna podrška za rast, a za to je neophodna saradnja svih – privrede, države, stručnjaka, poslovnih udruženja i građana. Zajednički osmišljene, fokusirane, praktične i dosledno primenjene politike i mere, ključan su oslonac domaćoj privredi i podstrek za razvoj u periodu pred nama - predstavljajući istraživanje stavova 1.000 srpskih preduzeća naglasila je Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Pročitajte još:
Bolje nego lani, ali kriza je tu
Pad prihoda, pad profita i pad tražnje za proizvodima i uslugama ove godine prijavljuje trećina privrednika. Ovo je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još uvek osetne.
Čak 75 odsto privrede uspelo je, i nakon prestanka mera državne pomoći, da zadrži broj zaposlenih, a 14 odsto ispitanika povećalo je broj zaposlenih u odnosu na 2020.
Mikro, mala i srednja preduzeća, koja predstavljaju većinski deo srpske privrede, pretrpela su najveći teret, ali i pokazala otpornost na krizu.
Kada su u pitanju ostali faktori koji utiču na poslovno okruženje, privreda je pozitivno ocenila regulatorno okruženje u vezi sa propisima i procedurama za zaposlene, procenama rizika, kontrolnim listama i savetodavnim posetama inspektora, kao i procedurama u vezi za plaćanje poreza i povraćaj PDV-a.
Iako je kriza ugrozila planove za investicije, dve trećine privrednika i dalje želi da investira u svoje poslovanje.
Najveća promena u odnosu na prošlu godinu ogleda se u izraženom padu broja kompanija koje imaju i planove i sredstva za finansiranje (za čitavu trećinu) i to upravo usled nedostatka adekvatnog izvora finansiranja. Najveći deo kompanija koji ima planove za investiranje, ili nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima, ili ima strah od neizvesnosti koje nosi trenutna kriza.
Digitalizacija se pokazala kao „čudo“
Kao najvažnije mere preduzete u cilju ublažavanja uticaja pandemije, istaknute su digitalizacija i e-trgovina, koje su otvorile nove mogućnosti za izvoz i rast.
Još jednom se potvrdilo da su pokretači rasta firme koje su digitalno prisutne i one koje koriste eksterno finansiranje. Ove firme posluju uspešnije i imaju stope rasta više od prosečne stope rasta kompanija u Srbiji.
- Pravovremenim razvojem eKomerca u Srbiji kroz jasno definisane strateške ciljeve omogućili smo dobro i plodno tlo za dalji razvoj i unapređivanje digitalnih kompetencija u sektoru malih i srednjih preduzeća, za podizanje naprednih digitalnih veština svih građana, kao i za adekvatno podizanje digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada - izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.
Ministarka kaže da je u prvih šest meseci 2021. godine viđen značajan rast u odnosu na 2020. godinu. Broj onlajn transakcija porastao je za 91 odsto a vrednost transakcija čak 99 odsto.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije izjavio je da je izvoz srpske privrede raste i tokom pandemije ali da i tu ima prostora za širenje baze.
- Za osam meseci veći je gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što govori da smo očuvali kapacitete. Međutim, 60 odsto našeg izvoznog učinka ostvaruje samo 345 velikih kompanija i veoma je važno da podržimo mala i srednja preduzećima da uđu u izvozne poslove. Privredna komora Srbije već godinama sa međunarodnim kompanijama organizuje „Dane dobavljača“ kako bi se što više manjih firmi uključilo u njihove dobavljačke lance – rekao je Čadež.
Uzorak preduzeća u 10. godišnjem istraživanju predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti i to 74 odsto mikro, 22 odsto malih, tri odsto srednjih i dva odsto velikih kompanija.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari