Ako uzmete kredit kao „zgrada“, hoćete li moći da ga vraćate?

Uzeti kredit od banke dovoljno je problematično i kada se radi radi o ličnom zajmu (makar bio bio i gotovinski i kratkoročan), a vraćati kredit za drugoga, pa još za komšiju je neprihvatljivo.

Sama pomisao da vaša „zgrada“, tj. popularna Skupština stanara odnosno vlasnika stanova, što se zakonski u stvari zove Stambena zajednica, uzme kredit a da neko od stanara nakon toga ne želi da plaća ratu, je jedan je od najvećih strahova i prepreka da se stare nekretnine u Srbiji dovedu u pristojno stanje. Sve dok ne počnu da se raspadaju i počnu da ugrožavaju bezbednost građana.

No, izgleda da taj strah nije i parališući za sve jer se na poslednji konkurs Grada Beograda, iz decembra 2024. godine, za uzimanje subvencionisanih kredita (Grada daje 20% investicije) prijavilo se 1.814 stambenih zajednica. Njihov problemi koje žele da reše novcem iz kredita su oni opšti – stari krov, oronula fasada koja nije energetski efikasna, dotrajao lift...

Ali, ovi stanari srpskog velegrada nisu i jedini koji su se uzajmili da u stanje pristojno za život dovedu svoju zgradu, odnosno (zajedničku) imovinu. Ima i onih koji su to uradili i mimo subvencija Grada, kaže za 24sedam profesionalni upravnik Ljubiša Banovački.

– Procedura, što je još jedan od problema zbog kojih više ljudi ne uzima ovakve kredite, nije komplikovana niti je teško da se kredit dobije od banke. Mi, profesionalni upravnici, imamo već matrice svega što je potrebno. Stanari, odnosno vlasnici stanova, potpisuju menice, uzme se potvrda za Stambenu zajednicu iz Kreditnog biroa, potpišu ugovori sa bankom. Slično kao i kada sami uzimate lini kredit. Naravno, tamo morate da imate priliv, odnosno pare na računu i pare za učešće a ovde pare u investicionom fondu zgrade dovoljno za učešće u kreditu – napominje Banovački.

Profimedia

 

Kredit izgleda nije teško dobiti, ali da li ga je teško vraćati. Šta ako neko od stanara ne želi da plati, ili pristane pa odustane od plaćanja rata?

– E sad, tu imamo, recimo, varijantu u Beogradu gde građani komunalne usluge plaćaju objedinjeno preko Infostana, pa se rata kredita ubaci u stavke na računu. Ako neko ne plati ceo račun, utužiće ga Infostan. Ako Stambena zajednica ne želi da ide preko, gde je provizija 10%, račun može da izdaje agencija profesionalnih upravnika zgrade. Ako se rata ne plati tri meseca, mi dajemo slučaj advokatu i to se naplati preko prinudne naplate – objašnjava Banovački.

Taj dug se ne dokazuje na sudu već s postupak brzo sprovodi a već znamo kako to ide sa javnim izvršiteljima. Profesionalni upravnici kažu da sistem naplate duga provereno „radi“ a ovaj dug ne može da zastari jer nije račun za komunalnu uslugu.

– Pa kada stanari čuje da komšija koji nije na platio ratu od 5.000 dinara plate ima naknadni trošak za advokata 6.000, izvršenje 7.000, troškove suda 4.000… onda svi krenu da redovno plaćaju – naglašava Banovački.

Više para u stambenom fondu, manja rata banci

Rate svakog kredita, pa tako i onog za sanaciju zgrade, praktično zavise naravno od visine zajma i roka vraćanja. Ali, suštinski, visina rata zavisi od toga koliko novca nedostaje u fondu Stambene zajednice, ovoga puta investicionom.

A taj iznos je u Srbiji uglavnom problematičan, jer pošto vlasnici stanova i nakon više od tri decenije „privatizacije“ (društvenog) stambenog fonda, i dalje ne doživljavaju same zgrade kao svoju brigu. I dalje ima zgrada gde se skuplja 300 dinara mesečno po stanu „na blokče“, i za „čišćenje i popravke“, što nije iznos dovoljan ni za ovo prvo a kamoli zamenu krova ili lifta. Međutim, ima i onih 15 odsto vlasnika stanova, odnosno zajednica, koji ozbiljno shvataju svoju imovinu vrednu desetine i stotine hiljada evra.

– Ja na novom Beogradu imam Stambene zajednice gde ljudi odvajaju dovoljno da pokriju dobar deo investicionog održavanja. Već 25 dinara po kvadratu stana je dovoljno da se fond relativno brzo napuni i imaju pare za učešće za odobrenje kredita. One zajednice koje su 2017. ili 2018. godine donele odluke o tolikom izdvajanju sada imaju dovoljno para na računu, čak da vrše popravke i bez uzimanja kredita – zaključuje profesionalni upravnik Ljubiša Banovački.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi