Konačno je otišao u istoriju: U svetu se od avgusta više nigde ne troši „pravi“ benzin

Nakon što su prošlog meseca potrošene poslednje zalihe benzina sa olovom u svetu, označen je kraj njegovog korišćenja, saopštio je Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP).

Kampanja UN za obustavu korišćenja benzina sa supstancom koja predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu trajala je 19 godina, javlja RTS.

Alžir, jedina zemlja u kojoj se točio olovni benzin za vozila, potrošio je poslednje zalihe u julu, navodi se u saopštenju UNEP-a.

„Jasan znak da možemo sve što hoćemo“

Ekološki pokret Grinpis pozdravio je uspeh akcije UNEP-a, ocenivši da je došao “kraj jednoj toksičnoj eri”, prenosi BBC.

– To jasno pokazuje da ako možemo postepeno da iskorenimo jedno od najopasnijih goriva koje je zagađivalo okolinu u 20. veku, apolutno možemo da ukinemo sva fosilna goriva – rekao je Tandil Činijavanhu, aktivista za borbu protiv klimatskih promena u ogranku Grinpis Afrika.

Agencija je navela da benzin zagađuje vazduh, zemlju i vodu za piće i može izazvati bolesti srca, moždani udar i rak. Neka istraživanja su pokazala da šteti razvoju mozga, posebno kod dece. Najgore kod olova jeste to što se ono praktično ne razgrađuje već se samo deponuje na našim ulicama, fasadama, travnjacima…, u našim plućima.

U saopštenju UNEP-a se navodi da je prestanak upotrebe olovnog benzina nakon jednog veka označio ogromnu prekretnicu.

– Olovno gorivo ukratko ilustruje sve vrste grešaka koje je čovečanstvo činilo na svim nivoima naših društava – izjavila je Inger Anderson, izvršna direktorka UNEP-a.

Te greške su, prema njenim rečima, dovele do klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta, ali globalni odgovor na olovo u gorivu pokazuje da čovečanstvo može da uči na greškama i da ih popravlja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je da danas slavimo vrhunac globalnog, višedecenijskog napora da se svet oslobodi olova u benzinu.

– Ovo postignuće će sprečiti više od milion preuranjenih smrti svake godine i zaštititi decu od izloženosti olovu. Nastavimo sa izgradnjom čistije i zelenije budućnosti za sve – rekao je Guteres.

Otrov koji ostaje svuda oko nas

Toksičnost olova je prepoznata još u rimsko doba. Ipak, ono je počelo da se dodaje benzinu početkom dvadesetih godina prošlog veka, kako bi to gorivo bilo eksplozivnije, a automobili bili moćniji.

Od tada se koristio u svim „benzincima“, sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su bogatije zemlje počele postepeno da ga izbacuju iz upotrebe.

Pročitajte još:

A taman je počela da pada: Hoće li nam cenu benzina sada zabiberiti OPEK?

Šta ne znamo o subvencijama za solarne panele: Ne može “uradi sam”, a plaća se i “pristup EPS-u”

Alarmni signal u vezi sa olovnim benzinom upaljen je još 1924. godine, kada je pet radnika umrlo, a desetine njih hospitalizovano zbog grčenja mišića nalik epileptičkom napadu u rafineriji američkog naftnog giganta „Standard oila“.
Uprkos tome, olovo se i dalje dodavalo benzinu na globalnom nivou sve do sedamdesetih godinas.

Bogatije zemlje su tada počele postepeno da ukidaju njegovu upotrebu, ali je tri decenije kasnije, početkom 2000, još uvek 86 zemalja koristilo olovni benzin.

Severna Koreja, Mjanmar (Burma) i Avganistan prestali su sa prodajom olovnog benzina do 2016. godine, tako da je preostala tek šačica onih, uključujući Irak, Jemen i Alžir, koji su u drugoj polovini protekle decnije i dalje upotrebljavali ovo toksično gorivo.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi