A taman je počela da pada: Hoće li nam cenu benzina sada zabiberiti OPEK?

Loša vest za srpske vozače stiže sa svetske tržnice nafte. Taman je benzin na domaćim pumpama počeo da gubi dah u trci za dizanje cene, a „iza brega“ valja se novo poskupljenje nafte.

OPEK, odnosno društvo pojačano sa Rusijom i još nekoliko velikih izvoznica u OPEK+, moglo bi da odustane od teškom mukom dogovorenog povećanja proizvodnje za 400.000 barela dnevno od ovog avgusta do septembra 2022. godine, otkrio je kuvajtski ministar nafte Mohamed Abdulatif al-Fares.

Kuvajćani kažu da tržišta usporavaju sa tražnjom zbog četvrtog talasa kovida-19 u nekim regionima i da može doći do stopiranja povećanja. Nešto više znaće se tokom sledeće nedelje, nakon sastanaka saveznica.

EIA: Pumpanje već prigušeno

I pre aktuelne najave mogućnosti odustajanja od dogovora o povećanju pumpanja nafte, zemlje izvoznice su već smanjile globalnu proizvodnju. Američki biro za energetiku (US EIA) procenio je da u poslednjoj prognozi da će do kraja godine dnevna proizvodnja biti manja za 600.000 barela nego što se ranije pretpostavljalo. U trećem kvartalu svetskom tržištu će nedostajati čak milion barela dnevno a u poslednjem ove godine – 300.000 barela.

Ukoliko se ovaj za krajnje potrošače tmurni nagoveštaj obistini, mogle bi se ostvariti pesimistične prognoze da bi nafta mogla da dosegne 80 dolara do kraj godine. To bi na srpskim pumpama sigurno značilo poskupljenje od tri ili četiri odsto, odnosno novih pet dinara koliko je poskupelo od početka jula do početka avgusta.

Tada, početkom jula, nafta je dosegla vrhunac za poslednjih nekoliko meseci, na nivo oko 77 dolara. Ta visoka cena mesec dana kasnije prelila se na srpske pumpe i BMB 95 je koštao više od 162 dinara. U međuvremenu je cena nafte pala na današnjih 72 dolara i mogao se očekivati pad cene benzina u septembru za još nekoliko dinara. Međutim, sada se uzjogunio OPEK i ko zna šta će biti.

– Berzanske cene su stvar berzanske igre i kada imate kartel, kako kod nafte imamo sa OPEK-om i OPEK+, onda oni odlučuju da li će cena ići naviše ili naniže. A tražnja postoji i već nekoliko meseci je blizu ili čak nešto viša od tražnje. Sada je samo pitanje koliko ko planira da zaradi – kaže za 24sedam Nebojša Atanacković, presednik UO firme „Nafta AD“.

Ali da tog kartela nema, ni to ne bi valjalo, kažu upućeni. Adam Rozencvajg, partner u firmi „Gering i Rozencvajg“ za „Oilprajs“ je rekao da bi bez OPEK-a cena nafta i njena ponuda bila mnogo turbulentnija nego što je danas. Možda bi se to na dugi rok „ispeglalo“, s obzirom da cena ni sa OPEK-om nije baš „prava linija“ ali u kratkim rokovima šokovi bi bili veoma veoma neprijatni i pitanje je da li bi nafte uvek bilo koliko je svetskoj privredi potrebno.

Pročitajte još:

Koliko će sad poskupeti i kad će uopšte stići: Roba iz Kine će nam još zagorčati e-kupovinu

Koliko ćemo plaćati gas ove zime: Crne slutnje se ostvaruju, cena ponovo probila 590 dolara

A u „odbranu“ OPEK-a treba reći da ni globalnu potražnju ni u nekom bliskom vremenskom rasponu nije lako „pogoditi“. To pokazuju i podaci iz Nemačke, koja je krenula da se dobro oporavlja a onda je stala pre svega zbog problema sa sirovinama i delovima koji dolaze iz Kine.

Uvoz sirove nafte u zemlju vodeće privrede EU je za period januar- jun pao 10 odsto u odnosu na isti period krizne 2020. godine.

Pritom su Nemci potrošili na tu naftu potrošili 14,6 milijardi evra, za gotovo 23 odsto više nego godinu pre, jer su cene u međuvremenu skočile.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi