Građevinskih dozvola je više, ali kakvo je stanje u stanogradnji?

U Srbiji bi ove godine moglo da se otvori 2.661 gradilište, koliko je građevinskih dozvola investitorima podeljeno u decembru 2024. godine, pokazuju podaci koje je danas objavio Republički zavod za statistiku.

Za one kupce ili prodavce stanova, i sve druge koji prate srpsko tržište nekretnina, rast broja građevinskih dozvola za 6% na prvi pogled je veoma dobra vest, kao i to što su u ovim građevinskim dozvolama i one za 4.207 stanova koji su prijavljeni za gradnju u budućem periodu.

Međutim, taj rast broja stanova za čiju gradnju su izdate građevinske dozvole od pozamašnih 76% u odnosnu na novembar ne znači da će se stabilizovati na strani ponude tržište kome hronično nedostaju hiljade, a možda i desetine hiljada stanova.

Naime, ovim snažnim mesečnim rastom samo su „ispeglane“ mesečne fluktuacije, jer iz raznih razloga desi se da jednog meseca broj dozvola bude iznad, a sledećeg ispod proseka. Kada se pogledaju podaci za malo duži period, brojka se „unormali“.

A zbir svih prijavljenih stanova za gradnju u 12 meseci prošle godine je iznosio 39.491, što je samo za 175 ili 0,45% više nego u 2023. godini.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š., podaci RZS

 

Da li je broj stanova koji će se graditi dostigao „plafon“ mogućnosti srpske građevinske industrije, koja ni sa uvezenim jeftinim radnicima ne može da popuni potreban broj ljudi, ili se tu radi o manjem interesovanju investitora koji više uvećane troškove gradnje ne mogu da pokrivaju sa još većim rastom cena, pokazaće godina koja je tek u začetku.

I u EU stanogradnja na kolenima

Da visoki troškovi gradnje i manjak kadrova nisu samo srpski problem, pokazuju i podaci o stanogradnji u Evropskoj uniji. U EU se trenutno gradi samo 1,5 miliona stanova, što je 5,5% manje nego 2024. godine i najmanje od 2015. godine, pokazuje statistika.

U Nemačkoj je još gore. Tamo se već zna da će sledeće godine biti građeno 175.000 stanova, za 15% manje nego ove godine, proračuni su analitičke mreže Jurokonstrakt (Euroconstruct), koje je rezimirao minhenski institut IFO.

– Oporavak tržišta u nekim zemljama trenutno koče visoki troškovi izgradnje, ali nije svuda tako – istakao je Ludvig Dorfmajster, predstavnik IFO instituta.

Nordijske zemlje imaju velike planove - u Švedskoj se ove godine očekuje rast završene stambene izgradnje od 12%, a za sledeću godinu u Danskoj prognoziraju rast 28%, Finskoj 23% i Norveškoj 13%.

U ostatku Evrope pozitivni su samo još Poljaci, sa 10%, dok se pad završene stambene izgradnje očekuje u Austriji 9% i Francuskoj i Italiji, po 3%.

Izazovi se gomilaju

Ali, nisu samo skupi građevinski materijali (što se na uređenim tržištima ne može jednostavno preliti na kupce) i nedostatak kadrova klipovi u točkovima građevinarstva u Evropi.

Građevinska industrija mora da se prilagodi strožim standardima za energetsku efikasnost i smanjenje ugljen-dioksida. Implementacija zakona kao što je EU zakon o klimi (Fit for 55) zahtevaće značajne investicije u tehnologiju.

Tu je i potreba za usvajanjem novih tehnologija kao što su BIM (Building Information Modelling), IoT uređaji, tehnologija blokčejna itd., kako bi se poboljšala efikasnost projekata.

Investicije u digitalnu transformaciju mogu biti visoke, ali ne nude ni brze benefite, a pitanje je i da li nude dugoročne, tako da je pred evropskim građevincima težak zadatak da donesu neke strateške odluke. Baš kao i pred srpskim investitorima – ulagati i dalje u „ciglu i malter“ ili potražiti druge unosne poslove?

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi