Umesto kreditom, za firmu novac nabavite digitalnim tokenima ili kraudfandingom

Dve trećine malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje se finansira isključivo iz sopstvenih sredstava, navode u Privrednoj komori Srbije. Razlog tome su nepovoljni uslovi pod kojima banke odobravaju kredite za ovaj deo privrede, kao i činjenica da je naše tržište kapitala nerazvijeno i na njemu nema dovoljno fondova rizičnog kapitala niti poslovnih anđela koji bi ulagali u MSP. Uz to, ne postoje ni organizacije poput kreditnih unija.

Ali, ipak postoje i drugi načini za prikupljanje sredstava, piše magazin „Biznis i finansije“ (B&F) u izdanju „TOP Finansije 2023/24“:

Iako su alternativni izvori finansiranja tek u povoju, u ovoj oblasti primetan je izvestan napredak. Usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini regulisano je izdavanje digitalnih tokena, a Narodna banka Srbije najavljuje da je u toku izrada Nacrta zakona o grupnom finansiranju.

Istini za volju, domaća preduzeća su i do sada mogla da pribavljaju potrebna sredstva izdavanjem tokena i grupnim finansiranjem, ali regulisanje ove oblasti će omogućiti privrednicima da tačno znaju na šta mogu da računaju ako se odluče za ove vidove finansijske podrške, kaže za „B&F“ Bogdan Vujović, pravnik i ekonomista specijalizovan za digitalnu imovinu.

Najavljeni Zakon o grupnom finansiranju bi, pored zaštite prava svih učesnika na ovom tržištu, trebalo da reguliše i ceo taj proces, kako bi se otklonile nedoumice u praksi, poput one da li se prihodi stečeni na ovaj način oporezuju. Primena jasnih pravila u ovoj oblasti i masovnije korišćenje tokenizacije za prikupljanje potrebnih sredstva, koja je već regulisana Zakonom o digitalnoj imovini, mogli bi da demokratizuju ulaganja za pravna i fizička lica i omoguće da domaće investicije ostanu u Srbiji.

Pravila igre za grupno finansiranje

Grupno finansiranje (kraudfanding) omogućava pravnim i fizičkim licima da od većeg broja ljudi prikupe više manjih iznosa za razvoj svojih projekata ili poslovanja, najčešće preko onlajn platformi, među kojima su najpopularnije američke, kao što su Kikstarter, Indiegogo, Fundable…

Postoje četiri vrste grupnog finansiranja. U prve dve spadaju donatorsko finansiranje, odnosno davanje novca bez očekivanja ulagača da će dobiti nešto zauzvrat, i nagradno finansiranje, u kojem ulagači uglavnom dobijaju manje nagrade.

Preduzećima mogu biti interesantnije druge dve vrste, koje spadaju u investiciono grupno finansiranje. Jedna je „ekviti kraudfanding“ (equity crowdfunding), prilikom kojeg ulagač može da stekne udeo u kompaniji u koju investira, ili udeo u njenim prihodima ili zaradi.

Druga je „lending kraudfanding“ (lending crowdfunding), neka vrsta obrnutog mikrokreditiranja, jer omogućava pozajmljivanje sredstava od više zajmodavaca po unapred utvrđenoj visini kamate.

– Investiciono grupno finansiranje se razlikuje od bankarskih kredita između ostalog i po tome što onaj ko traži sredstva sam određuje uslove pod kojima će se finansirati, ali oni ne mogu biti nerealni jer kao takvi neće proći na tržištu – upozorava Vujović.

Screenshot: kickstarter.com

 

Preduzeće koje namerava da koristi platforme za grupno finansiranje mora da objavi podatke o svojoj firmi, obrazloži ideju za koju traži novac i kako misli da je realizuje.

Neophodno je da prilikom ulaska u ekviti ili lending kraudfanding sve strane u ovom postupku sklope ugovor kojim će regulisati međusobna prava i obaveze.

– U slučaju da neka od tih strana ne ispuni svoje obaveze, a to je najčešće primalac finansiranja, druga strana može svoja prava potražiti na sudu. Očekujem da će najavljeni Zakon o grupnom finansiranju poveriocima pojednostaviti ostvarivanje njihovih prava. Zakon, naravno, ne bi trebalo da se bavi samo zaštitom prava svih strana, već celim postupkom grupnog finansiranja, kako bi se otklonile nedoumice sa kojima se suočavamo u ovoj oblasti. Recimo, trenutno nije jasno da li se prihodi koji su stečeni kroz ovakav vid finansiranja oporezuju, a to je veoma važno razrešiti – ističe Vujović.

Tokenizacija povoljnija od bankarskih kredita

Dok čekamo na usvajanje Zakona o grupnom finansiranju, imamo mogućnost i za prikupljanje sredstava kroz izdavanje digitalnih tokena koje je već regulisano Zakonom o digitalnoj imovini.

– Tokeni su podaci koji se nalaze na blokčejnu i koji u sebi mogu sadržati bilo koje imovinsko pravo. Preduzeća ih mogu izdavati sa različitim ciljevima, uključujući finansiranje svog poslovanja - navodi sagovornik B&F, i pojašnjava da postoji više modaliteta kupovine tokena.

Naime, token može da predstavlja neku vrstu digitalne obveznice, i u tom slučaju njegov izdavalac mora kupcu da vrati glavnicu i kamatu u predviđenom roku. Može se koristiti i kao investiciono sredstvo, i tada kupcu obezbeđuje udeo u firmi koja je izdala token, ili učešće u njenim prihodima ili zaradi, premda ovo nije regulisano zakonom.

Finansiranje poslovanja kroz tokenizaciju ima niže administrativne troškove od finansiranja bankarskim kreditima, jer izdavanje i kupovina tokena ne zahtevaju složenu papirologiju. Vujović objašnjava da je pre ulaska u transakciju svaki izdavalac tokena dužan da izda beli papir sa podacima o svom poslovanju i razlozima zbog kojih traži sredstva, koji odobrava Komisija za hartije od vrednosti.

Po izdavanju tokena, izdavalac je dužan i da poštuje obaveze prema ulagačima, u suprotnom može završiti na sudu.

– Takvi slučajevi se nisu dešavali do sada, ali važno je da postoji unapred poznat način njihovog rešavanja. Ugovori su i kod ovog načina finansiranja neophodan vid osiguranja. To su najčešće ugovori o subordiniranom zajmu, što znači da kupci tokena nemaju prioritet kod naplate ukoliko postoje krupniji poverioci poput banaka, ali će ipak moći da dođu do svojih sredstava kada se veći igrači naplate - kaže sagovornik magazina.

Šansa da domaći novac ostane u Srbiji

Banke će, dakle, i dalje dominirati na tržištu, i to se, prema mišljenju Vujovića, neće promeniti u doglednoj budućnosti. Ali cilj alternativnih izvora finansiranja i nije da zamene banke, već da budu korektivni mehanizmi na tržištu, namenjeni onima koji ne ispunjavaju sve uslove za kredite, ističe Vujović.

On napominje da digitalni tokeni predstavljaju novu poslovnu šansu i za banke, koje u emisijama tokenizovanih obveznica mogu učestvovati kao pokrovitelji i agenti i tako obezbediti pristup potpuno novoj finansijskoj aktivi. Dodatna prednost koju i privredi i finansijskom sektoru nudi ovaj zakon je mogućnost učestvovanja na sekundarnom tržištu sa tokenizovanim instrumentima, što znači da njima mogu trgovati i investitori međusobno.  

– Ne zaboravimo još jedan bitan element ove priče o kojem se vrlo malo govori u našoj javnosti – to bi omogućilo da novac domaćih kompanija i domaćih ulagača ostane u Srbiji, što, nažalost, nije čest slučaj, imajući u vidu da nam je većina banaka u stranom vlasništvu – konstatuje Vujović.

On dodaje da korist od demokratizacije ulaganja mogu imati i fizička lica.

– Građani su do sada uglavnom ulagali u štednju sa niskim kamatama ili u kupovinu nekretnina, čije cene već neko vreme stagniraju na našem tržištu jer je prezasićeno. Međutim, fizička lica sada mogu da ulažu u posao u koji veruju, i to bez velikih sredstava i potrebe da plaćaju usluge posrednika, kao što je slučaj sa investiranjem u kompanije listirane na berzi.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi