Rad od kuće ispraznio kancelarije, problem i za vlasnike i za banke
Trend rada na daljinu stvorio je ozbiljne probleme sektoru nekretnina ali bi to moglo da se prelije i na banke
Popularnost rada od kuće ispraznila je kancelarije u Sjedinjenim Državama (SAD) što je ozbiljan razlog za brigu pošto se onda i manje zakupljuje prostor a time vrednost poslovnih zgrada pada. Vlasnici nekretnina su sada u riziku da imaju velike gubitke u prihodu a kreditne obaveze pristižu redovno. Problem kredita nije samo muka za dužnike, već i za banke.
- Bit će problema za banke, ali ne velike - rekao je predsednik američke centralne banke (FED) Džerom Pauel.
U gradovima poput San Franciska, Vašingtona i Njujorka kancelarije u poslovnim zgradama su poluprazni, s upola manje ljudi nego pre pandemije. Službenici iz srednje klase (white-collar workers) nerado se vraćaju u kancelarije i svakodnevnim putovanjima na posao.
Stope praznih poslovnih prostora u celoj zemlji dospele su s 9,5% u 2019. na 13,5% u 2023. godini, a prema izveštaju agencije za kreditni rejting „Fič“, očekuje se rast do 16,6%, prenosi Lidermedia.hr.
Pročitajte još:
- U mnogim centralnim gradovima poslovne četvrti su slabo popunjene - rekao je Pauel u Kongresu.
S praznim zgradama u gradovima svih veličina, trgovci koji opslužuju zaposlene koji su tamo radili takođe su pod pritiskom, dodao je.
Promjena u obrascima rada prouzrokovala je gubitak trećine vrednosti sektora komercijalnih nekretnina, što bi moglo imati širi negativni učinak.
Prema podacima Udruženja hipotekarnih bankara, od 737 milijardi dolara hipotekarnih kredita za kancellarijske nekretnine, 206 milijardi dolara, što je otprilike četvrtina, dospeva ove godine. To dolazi u trenutku kada su kamatne stope najviše u više od 20 godina.
To upućuje da će se zajmovi morati refinansirati i to tamo gde su u nekim gradovima stope slobodnih prostora visoke.
U regiona nema brige
Za razliku od SAD, pa i dela Evrope, u regionu u kome je Srbija nema sličnih problema. Razlog je, pre svega, nedostatak kvalitetnog kancelarijskog prostora.
U Beogradu je udeo nezauzetih kancelarijskih kvadrata A klase sad 5%, a u segmentu B klase 13%. Prosečna cena zakupa porasla je na 17,5 evra po kvadratu za A klasu (ide i do 20 evra), objavila je kompanija CBRE.
Slična je situacija i u Hrvatskoj, gde predsednik Udruženja poslovanja nekretninama pri Hrvatske privrednoj komroi, Dubravko Ranilović kaže da u zemlji postoji svega 2% do 3% slobodnih kancelarija. Cena zakupa je proseku 14 evra, a raspon je 12 do 16 evra.
U SAD-u je pravilo da se komercijalni zajmovi ponovno mogu pregovarati svakih tri do pet godina. Rizik je „lančana reakcija“.
– Nanke rizikuju da njihovi zajmoprimci propadnu i kao rezultat toga dožive stres na svom kapitalu – rekao je glavni ekonomist EY-a, Gregori Dako.
Ekonomska analitičarka Lael Brejnard očekuje stres, ali ne i šire implikacije na financijski sistem zbog krize poslovnog nekretninskog sektora.
- Govorimo o poslovnim prostorima kod kojih su karakteristične visoke stope ispražnjenosti zbog promene u obrascima upotrebe - rekla je Brejnard.
Dok velike banke mogu da podnesu gubitke, oni bi mogli biti velik udarac za manje, istaknuo je Dako.
Osiguranja u još neugodnijem položaju
Penzijski fondovi ili osiguravajuća društva, između ostalih, također bi mogli biti pogođeni, ako imaju komercijalne zgrade u svojim portfeljima.
Takve ustanove mogu biti još ranjivije, jer ne podležu istim regulatornim zahtevima kao banke. Guverner Pauel kaže da centralna banka prati stanje s bankama koje se suočavaju s tim rizikom.
- Identifikovali smo banke s visokom izloženošću sektoru komercijalnih nekretnina, posebno ureda i maloprodaje i u razgovoru smo s njima - rekao je.
Ako se nekretnine prodaju za manje nego što financijske institucije predviđaju, to bi moglo da pokrene domino efekt koji će naterati banke da preispitaju potencijalne gubitke i potrebe za rezervacijama, objasnio je glavni američki ekonomist u „Oksford Ekonomiksu“.
To je bio jedan od izazova s kojim se suočio nujiorški „Komjuniti Bankorp“, kada su njegove deonice pale prošle nedelje. U januaru je izvestio o rezervisanju od 185 miliona dolara za nedavno završeno tromesečje, zbog pogoršanja portfelja kredita za nekretnine.
Mišel Bouman iz Feda upozorila je prošlog meseca na širu sliku u kojoj će problem poslovnih nekretnina i zajmova postati dugoročan "ako se više ljudi ne vrati na posao u kancelarije".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari