Nije svima isto: Koliko neradnih dana nam u 2024. donose verski praznici
„Drugi dan Božića“, koji će sutra neradno proslaviti neki od zaposlenih građana u Srbiji, uvećao je broj prazničnih dana kada se ne ide na posao, kojih nemaju svi jednako
Ponedeljak 8. januara većina zaposlenih u Srbiji proslaviće sutra kao drugi dan Božića, verskog praznika koji je neformalno dodat i kao državni praznik. Time se broj neradnih dana, za one koji sutra ne rade, zbog praznika povećao ove godine na najmanje osam. Najmanje, jer ne koriste isti broj dana pripadnici svih velikih verskih zajednica.
Pošto su najveći hrišćanski praznici u Srbiji, gde se kao pripadnici pravoslavne veroispovesti izjašnjava najbrojnija grupa građana (5,4 miliona ljudi – 86% svih građana), priznati i kao državni praznici, svi zaposleni imaju pravo da ne rade u dane Božića i Uskrsa po julijanskom kalendaru.
To je ove godine nominalno šest dana, ako računamo i ovaj „preporučeni“ ponedeljak. Realno, tu se dobijaju tri neradna dana, jedan za Božić pošto je ove godine taj datum „pao“ u nedelju, i standardno petak i ponedeljak za Uskrs (koji je uvek nedeljom, a ove godne se praznuje od 3. do 6. maja).
Građane često kod kalendara državnih praznika buni i to što se kod nekih koji se proslavljaju neradno, „pomera“ jedan dan praznika (odnosno on produžava) ako prvi dan praznika padne u nedelju. Međutim, to ne važi za verske praznike.
Pročitajte još:
Različito i za vere i za konfesije
Uz ove dane kada svi u Srbiji, u principu, ne radimo na neradne dane u vreme svojih verskih praznika imaju i pripadnici muslimani i jevreji, kao pripadnici verskih zajednica i katolici kao pripadnici konfesije hrišćanske vere.
Građani katoličke veroispovesti (a trebalo bi i protestantskih kojih u Srbiji ima oko 60.000 ljudi) kao neradne dane imaju i Uskrs, od 29. marta do 1. aprila i Božić, 25. decembra. Nominalno, ovde se radi o pet dana praznika ali od njih su samo tri dodatna neradna dana (koji nisu vikend kada po Zakonu o radu i petodnevnoj radnoj sedmici ionako ne bi trebalo da se radi).
Kod muslimana u državnom kalendaru su priznati verski praznici Prvi dan Ramazanskog (10. april) i prvi dan Kurbanskog bajrama (16. jun). Kako prvi od ovih praznika pada u sredu, on je dodatni neradni a drugi u nedelju, pa nema nikakvog dodatka.
Sve ukupno to je osam prazničnih dana, od kojih su četiri dodatno neradna.
Na kraju, za one pravoslavne koji gunđaju što nemaju jednak broj dana sa katolicima, trebalo bi da imaju u vidu i da jevreji, kao verska zajednica, imaju priznat samo Jom Kipur, za koji 12. oktobra imaju jedan dan praznika. Međutim, kako je to subota, ionako neradna, oni ukupno imaju sedam dana (verskih) praznika, od kojih su tri neradna.
Takođe, neradni „dan za krsnu slavu“, imaju samo zaposleni hrišćani koji su pravoslavne veroispovesti, čime se njihov broj prazničnih dana povećava na sedam dana godišnje.
Iako krsnu slavu imaju i neke hrišćanske konfesije koje nisu pravoslavne, recimo grkokatolici, njihovi pripadnici nemaju pravo na taj dan. Tako je to prema tumačenju nadležnih, koje navodi Paragraf.rs, kao što su Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-825/2015-02, od 26. avgusta 2015. godine, kao i Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-936/2009-02 od 4. novembra 2009. godine.
Verski praznik je uvek plaćen
Kao što imaju pravo na odsustvo s posla u vreme verskog praznika, zaposleni tako imaju pravo i na novčanu naknadu zarade za to vreme, kao i uvećanu ako ipak radi.
Ko radi (možda) dobije i duplu dnevnicu
Kako se radi o odluci izvršnog organa, koja formalno pravno nije usklađena sa Zakonom o državnim praznicima, sutra neće raditi oni zaposleni čiji poslodavci nisu usvojili preporuku Vlade. Ovi koji su je usvojili, trebalo je da da urade kroz interni akt i tako priznaju posebna prava zaposlenima koji ipak rade na taj dan – tj. prazničnu dnevnicu.
Zakon o radu kaže da se u vreme odsustva zbog verskog praznika (kao i državnog praznika koji se slavi neradno) dobija dnevnica kao da se radi.
To znači da pravoslavni vernici dobiju dnevnicu za dan kada slave slavu, katolički za dane Uskrsa i Božića po gregorijanskom kalendaru, muslimani za prve dana Bajrama, a Jevreji za Jom Kipur.
Jedini uslov za dobijanje naknade je da je dan kada praznik pada radni, tj. da radnik na taj dan i inače ne bi bio slobodan.
Kao što važi pravilo o naknadi, po Zakonu o radu važi i pravilo o uvećanoj naknadi ako radnik tog dana „mora da radi“, odnosno tako se dogovorio sa poslodavcem. Tada je, kao i za dane rada na državne praznike, dnevnica uvećana za 110 odsto.
Da ne bi bilo dvoumljenja, tu je Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 131-05-22/2015-02 od 23. aprila 2015. godine.
"Svi zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika, shodno članu 108. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari