Šta, osim rude bakra, Srbija može da ponudi Kini

I Srbija se priključila velikom delu sveta koji sa Kinom trguje bez ili uz umanjenu carinu, i aktuelnim sklapanjem sporazuma o slobodnoj trgovini nada se da će povećati svoj izvoz i eventualno smanjiti ogroman trgovinski deficit sa tom zemljom.

Sporazum obuhvata 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 sa kineske strane a trbalo bi da "proradi" od maja ili juna.

Prošle godine konačni novčani minus u razlici srpskog izvoza u Kinu i onoga što smo dande uvezli, bio je 3,6 milijardi evra.

Vlasti u Beogradu nadaju se da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom povećati srpski izvoz na dve milijarde evra godišnje, s obzirom na to da će 66 odsto proizvoda kojima se trguje između dve zemlje biti odmah oslobođeni carina, piše „Blumberg Adrija“.

Osim toga, očekuje se da će privući investitore iz Kine i Evropske unije koji bi proizvodili u Srbiji i izvozili na kinesko tržište.

Sporazum predviđa da za neke pšroizvode (11,4% od onog što se izvozi) liberalizacija nastupi posle pet godina, za neke (11,2%) posle 10 godina, poneke (0,7%) čak posle 15 godina, dok će 10,1 odsto proizvoda biti izuzeto iz sporazuma o slobodnoj trgovini.

Ono u šta se ovde polaže nada je da se odmah krene u izvoz prehrambenih proizvoda, pre svega smrznutog bobičastog voća, goveđeg mesa i mlečnih proizvoda.

Boško Bondžulić, član izvršnog odbora "Master Fruitsa", kompanije koja je nekoliko godina izvozila smrznute maline u Kinu, kaže da ukidanje carine od 30 odsto predstavlja veliko olakšanje u procesu trgovine. To je velika prednost, a Kina je ogromno tržište i tamo se može naći kupac za svaku vrstu proizvoda.

Izvoz sada veoma loše strukture

Pored velikog deficita, Srbija u izvozu u kinu ima i lošu strukturu, jer velika većina izvoza otpada na rude bakra i niskoprerađen bakar. U 2022. bakar i ruda bakra zajedno činili 89 odsto srpskog izvoza u Kinu, i njihova vrednost je dostigla više od milijardu dolara.

Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Pojas i put" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, ističe da je za smanjenje deficita u trgovini sa Kinom i postizanje pozitivnih efekata povećanja izvoza, u fokusu ekonomskih politika trebalo da bude povećanje izvoza. I to ne bilo kakvo, već samo proizvoda veće dodate vrednosti.

Značajne šanse za izvoz na kinesko tržište imaju svi proizvodi koji imaju konkurentsku prednost na svetskom tržištu, značajan udeo u ukupnom izvozu i već se nalaze na listi izvoznih proizvoda u Kinu.

Smrznuto voće, konkretno maline i borovnice kao najvažnija grupa, zatim jagode i drugo smrznuto voće, predstavlja grupu proizvoda sa najvišim indeksom konkurentnosti u srpskoj privredi.
- Procenjen potencijalni izvoz ove grupe proizvoda u Kinu je četiri puta veći od realizovanog u 2021. i 2022. godini - navodi se u monografiji „Uspon Kine“, autorki Katarine Zakić i Nataše Stanojević.

Razlog za ove neiskorišćene potencijale upravo je bila visoka carina od 30 odsto na ključne izvozne proizvode Srbije u ovoj grupi - smrznute jagode, maline, borovnice i ribizle.

To je značajno poskupljivalo izvoz i konkurentnost na kineskom tržištu u odnosu na druge izvoznike - Maleziju i Tajland, koje kao zemlje ASEAN-a nemaju carinu, kao i veliki konkurent u malinama Čile, sa kojim Kina ima poseban sporazum o bescarinskoj trgovini određenim proizvodima.

S druge strane, ove proizvode Srbija plasira na tržište EU bez carine po osnovu SSP, što značajno smanjuje izglede, ali i motiv za intenziviranje saradnje sa Kinom u ovom sektoru.

Veliku šansu ima i vino, koje se izvozi iz naše zemlje u Kinu, ali dažbina na izvoz vina u Kinu trenutno iznosi oko 48 odsto, od čega je carina 35 odsto.

Milan Nastasić, suvlasnik "BT Winery", kaže za "Blumberg Adriju" da je u poslednje vreme stagnirao izvoz vina u Kinu, jer imaju ogromne količine na zalihama, ali su i oni malo kalkulisali i čekali potpisivanje ovog sporazuma koji se dugo najavljuje.

Youtube/VinItaly 2023 printscreen

 

- Iz Srbije se izvozi oko million boca vina godišnje, a ukidanjem carina brojke će se drastično promeniti. Sigurno ćemo izvoziti četri ili pet puta više prema Kini, naročito veliki igrači "Vršački vinogradi", "Rubin" ili "Čoka". Samo "Rubin" proizvodi tri ili četiri miliona flaša godišnje - navodi Nastasić.

Prilika za oživljavanje stočarstva

Srbija bi mogla da iskoristi priliku sa Kinom da obnovi svoju proizvodnju mesa. Iako danas nema značajnu proizvodnju goveđeg mesa, Srbija je u 2021. godini imala izvoz u Kinu od 6,2 miliona dolara. To je bilo drugo najveće izvozno tržište Srbije, posle Crne Gore.

- Kada je u pitanju uvoz proizvoda koji je za Kinu od strateškog značaja, kao što je meso, Kina lako uspostavlja dogovore sa zemljama izvan grupacija koje već imaju specijalni tretman, kao što su zemlje ASEAN-a, sa kojima ostvaruje bescarinsku trgovinu. Ona ima sporazume o povlašćenom tretmanu određenih vrsta robe sa Čileom, Australijom, Novim Zelandom, Kambodžom, Pakistanom, Peruom itd., što ukazuje na spremnost za ustupke kada se radi o ključnim proizvodima - istaknuto je u monografiji koju je pre nekoliko dana objavio Institut za međunarodnu politiku i privredu .

- Srbija takođe ima potencijal da izvozi duvan na kinesko tržište - dodaje Zakić.

Duvanske kompanije iz Srbije probile su se na mnoga tržišta, dok su u nekim regionima cigarete postale dominantan izvozni proizvod sa preko 90 odsto ukupnog izvoza u Japan, oko 80 odsto ukupnog izvoza u Severnu Afriku, preko 50 odsto izvoza u pojedine zemlje Bliskog istoka. Izvoz cigareta u Kinu je u porastu, slično drugim izvoznim tržištima. Za samo tri godine, od simboličnih iznosa, izvoz je dostigao skoro pet miliona dolara.

- Ovo je jedan od najdinamičnijih izvoznih sektora, te je i bez kvantitativne procene jasno da su njegovi potencijali u budućnosti veliki. U sadašnjim okolnostima potencijalni izvoz cigareta u Kinu iznosi oko 10 miliona dolara. Otežana okolnost do sada je bila carina od 25 odsto - ocenjuju Zakić i Stanojević.

Kinezi kupci i industrijske robe

Kada je reč o proizvodima od plastike u izvozu u Kinu dominira polietilen, koji je osnovna supstanca, čija ekstrakcija (kao i svaka druga) čini ekološki najneprihvatljiviji segment procesa proizvodnje. Kina je sedmo po veličini izvozno tržište Srbije za polietilen, dok je uvoz ostalih formi plastičnih proizvoda simboličan. Izvozni potencijali za polietilen u Kinu su veliki, skoro 17 miliona dolara, dok je realizovan izvoz u 2022. godini bio 3,7 miliona dolara.

Uprkos zatvaranju većine gigantskih kompanija u sektoru elektroindustrije koje su poslovale u bivšoj Jugoslaviji, sama proizvodnja i izvoz nisu prestali, već su ga postepeno tokom tranzicionog perioda preuzimale manje privatne kompanije. Među proizvodima koji zadovoljavaju sve kriterijume izvoznih favorita u Kinu, čak pet grupa su proizvodi ovog sektora. To su: elektromotori i generatori, delovi za elektromotore, elektrooprema, kablovi, bojleri i grejači. Iako je Kina najveći svetski proizvođač nekih od ovih grupa proizvoda, izvoz Srbije na kinesko tržište je u znatnom porastu i ima šansu za dalji rast.

Šta ćemo da domaćim tžištem

I dok izvoznici i uvoznici trljaju ruke, domaća industrija koja sanbdeva domaćže tržište je već ukazala na opasnost od prekomernog uvoza robe, posebno u domenu tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, plastike, đubriva (delimično), raznih proizvoda hemijske industrije, fitofarmacije, keramike, drva (ogrevno, neobrađeno), aparati za domaćinstvo...

Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, koji proizvodi posuđe i bojlere, smatra da ovaj sporazum ne ide u prilog privredi Srbije.

Foto: Uprava carina

 

- Ne znam u čemu smo konkuretni na kineskom tržištu, možda u prodaji mesa. Ali ako se pogleda koliki deficit imamo i ako se uzme u obzir da smo prošle godine uvezli robu u vrednosti od 4,7 milijardi evra, jasno je da će naša industrija koja proizvodi robu široke potrošnje biti u probelmu - kaže Vukadinović.

Smatra da domaći prozvodi neće moći cenovno da pariraju kineskim.

- Ako budu potpuno ukinute carine na uvoz kineske robe, mislim da se loše piše za privredu Srbije. A biće dosta problema i u kontroli kvaliteta jer veliki broj proizvoda odande ne može da prođe procedure zdravstvene ispravnosti i tehničke sigurnosti. - zaključuje Vukadinović.

Evropske zemlje znaju da se od ovoga brane, čak i one koje imaju sporazume sa Kinom. Trebalo bi se svakako ugledati na Island i Švajcarsku, prve dve zemlje iz Evrope koje od 2014. imaju sporazum sa Kinom, ali koje visokim standardima i kontrolom kvaliteta prilično dobro štite svoje firme ili i svoje potrošače.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi