A da QR kodove ipak koristimo samo za ono za šta su smišljeni?
Složeniji kodni znak koji je „nasledio“ čuvene crtice bar-koda sve se šire i češće upotrebljava ali to ne znači da je to i dobro, upozoravaju u „Blumbergu“
Da li je svaki tehnološki izum baš napredak, i da li svaki treba da se koristi što je šire moguće bez osvrtanja na pitanje bezbednosti, pitaju se u „Blumbergu“.
Zajedno sa Zumom (Zoom), jedna od tehnologija koju je kovid pandemija ubacila u naše živote je QR (kju-ar) kod. U ovom trenutku, svi smo se navikli da ih koristimo za Venmo prijatelje, dajemo napojnicu ljudima bez fizičkog kontakta i da se prijavljujemo na daljinu na naše radne stanice. Navikli smo - a sada smo sve više od toga umorni - da ih koristimo za naručivanje pića i hrane u restoranima, piše Drejk Benet u “Blumbergu“.
A kada smo počeli da nešto tako naširoko koristimo, ima smisla, da su i hakeri počeli da ih koriste - protiv nas. Prema firmi za sajber bezbednost „Kofens“ (Cofense), neimenovana velika američka energetska kompanija bila je meta fišing napada pomoću QR kodova prikačenih na e-poštu.
Imejlovi za krađu identiteta navodno su bili od „Majkrosofta“, govoreći primaocima da skeniraju priložene QR kodove kako bi pregledali bezbednosne zahteve i ažurirali svoje naloge.
Pročitajte još:
A kao što vešto izbegavaju tehnološke bezbednosne provere QR kodovi takođe, na nekom nivou, zaobilaze i naše sopstvene filtere ljudske bezbednosti.
QR kodovi su, naravno, prethodili pandemiji. Bili su već na reklamama za pakovanje hrane i autobuskim stanicama. Ali izgledali su kao neki egzotični dodatak, i većina ljudi nije morala da se oslanja na njih u svakodnevnom životu.
- Sećam se da sam preuzeo aplikaciju QR skener za svoj pametni telefon i koristio je možda jednom – priseća se pre-kovid vremena Benet.
Drugim rečima, fišing imejl sa QR kodom poslat 2019. godine, izgledao bi čudno i sumnjivo. Sada su oni „pavlovljev znak“, koji nas navodi da bez razmišljanja posegnemo za našim telefonima i kliknemo.
- Nisam ljubitelj QR kodova. Deo toga je to što me ljutim što moram da gledam i manipulišem ekranom da bih naručio naćos od osobe koja stoji ispred mene. Ali drugi deo je da je to još jedan primer informacija koje su mi predstavljene nečitko, na način na koji onda moram imati uređaj da je interpretira. To je kao da živim u zemlji u kojoj ne govorim jezik i gde su jedine stvari koje govore jezik kompjuteri. To sada samo potvrđuje moje najgore sumnje da su poruke koje kodovi sadrže ponekad zlonamerne laži – napominje Benet.
Poruka je očigledno, QR kodovi su izmišljeni za obeležavanje i logističko praćenje delova automobila. To izgleda kao stvarno dobra ideja. Nemojmo ih koristiti ni za šta drugo, zaključuje se u tekstu u „Blumbergu“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari