Izgubili ste karticu, novac je nestao, ko će to da plati? Agencija vam je otkazala plaćeni put, kome da se žalite? Evo odgovora!

Da li znate koji su sve dostupni načini plaćanja u Srbiji, pored keša? Ili, ko snosi novčane gubitke ako dođe do gubitka ili krađe platne kartice?

Odgovore na ta pitanja pružilo je istraživanje o finansijskoj pismenosti koje je za potrebe NALED-ovog projekta sprovela agencija Smart plus. Rezultati istraživanja prikazani su danas na konferenciji predstavnika Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.

Kada se radi o načinima plaćanja, a da to nije gotovina, ne čudi da većina građana zna za platne kartice, 88,7 odsto. Ipak, poražavajuće je da je samo 2,4 odsto građana navelo sva tri osnovna oblika bezgotovinskog plaćanja.

Tako za eBanking zna 31 odsto, za internet plaćanje, preko računa, zna 11,8 odsto građana, dok za plaćanje putem QR koda samo 5,7 odsto. Pored toga, za plaćanje čekovima zna 48 odsto građana.

Prema rečima Marka Nikolića, iz kompanije Smart plus koja je uradila istraživanje, jako mali broj ljudi zna ko snosi trošak ako je došlo do gubitka ili krađe platne kartice.

- Samo 8,9 odsto građana odgovorilo je tačno, a to je da korisnik kartice snosi gubitke do 3.000 dinara koji su nastali pre prijave, a da banka snosi gubitak preko 3.000 dinara. Najviše građana, skoro 30 odsto, smatra da korisnik kartice u potpunosti snosi gubitke nastale pre prijave krađe/nestanka kartice – naglašava Nikolić.

Inače, ovo istraživanje rađeno je početkom ove godine, tako da su podaci skorašnji.

24sedam/Promo/NALED

Iako broj bezgotovinskih transakcija u Srbiji ide uzlaznom putanjom, istraživanje je pokazalo da tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovinom, a blizu polovine stanovništva nikad ne kupuje putem interneta, iz straha od prevare ili samo iz navike da proizvod vide uživo. 

Kada se radi o plaćanju računa preko interneta, broj onih koji to radi raste sa rastom obrazovanja, kao i sa rastom mesečnih prihoda, dok opada sa uzrastom.

Takođe, kako navodi Nikolić, Beograđni i visoko obrazovani građani imaju više finansijskih navika, posebno kada su u pitanju digitalne usluge kao na primer aplikacije i trajni nalozi.

- Kada govorimo o onlajn kupovini, blizu 50 odsto populacije ne kupuje onlajn, a razlog je najčešće to što žele neku vrstu fizičkog kontakta sa robom, da je vide, probaju, dotaknu... Dosta manje navođen podatak je strah od krađe podataka, odnosno nebezbedan način kupovine – kaže Nikolić.

Trećina ne koristi bezgotovinsko plaćanje

Kod bezgotovinskog plaćanja, dodaje on, najzastupljenije je plaćanje karticama, 64 odsto, znatno ređe m-bankarstvom, još ređe e-bankarstvom, dok je plaćanje QR kodom svega u sedam odsto slučajeva.

- Skoro 31 odsto ispitanih građana ne koristi bezgotovinsko plaćanje. Takođe, 57 odsto građana češće plaća gotovinom, a svega 13 odsto češće bezgotovinski – navodi Nikolić.

Zanimljivo je i da oni koji kupuju onlajn preko interneta češće plaćaju gotovinom, odnosno pouzećem, nego karticama.

Profimedia/Pixabay

- Skoro 60 odsto smatra da je sigurnije plaćanje kešom onlajn nego karticom – ističe Nikolić.

Takođe, manje od 50 odsto građana zna kako da povrati svoj novac u slučaju da im turistička agencija javi da ne može da ispuni ugovor.

- Na pitanje koji je najlakši način da vratite svoj novac kada vam turistička agencija javi da ne mogu da ispune ugovor, samo 42 odsto građana znalo je da je to podnošenje žalbe Komisiji za zaštitu potrošača – objašnjava Nikolić.

Pored građana, istraživanje je rađeno i među privrednicima, gde su ispitanici bili preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća.

- Istraživanje je pokazalo i da trenutno 44 odsto privrednika pruža mogućnost plaćanja karticama. Trećina je POS terminale uvela u poslednje dve godine, a najčešće zbog potreba kupaca. Samo četiri odsto privrednika nudi plaćanje QR kodom – naveo je Nikolić.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi