Avioni zagađuju, za Evropu i Zemlju je spas putovanje železnicom

U borbi protiv klimatskih promena, Evropska komisija želi da do 2030. godine evropskim prugama saobraća dvostruko više brzih vozova i do 2050. godine tri puta više brzih vozova. Ovo ima za cilj smanjenje emisije CO2 u sektoru transporta.

Za nemačkog železničkog operatera „Dojče ban“ i druge evropske železnice, potrebno je mnogo više ulaganja za proširenje železničkog saobraćaja velikih brzina u Evropi, kako je predviđeno od strane Komisije EU.

Da bi takozvani „Grin dil“ uspeo, "EU i države članice će morati da ulože značajna dodatna ulaganja i da ulažu u širenje mreže širom Evrope", objavio je „Dojče ban“ u julu. Infrastrukturne mere koje se trenutno planiraju ili su u izgradnji nisu dovoljne da se postigne udvostručenje brzog saobraćaja do 2030. godine.

Železnica koja je povoljna za klimu često je skuplja od avionskog putovanja na istoj ruti, zaključila je ekološka organizacija „Grinpis“ nakon što je uporedila cene karata za oba prevozna sredstva na 112 ruta širom Evrope u nekoliko rezervisanih termina.

Prema podacima organizacije, 71 odsto karata za putovanje železnicom bilo je skuplje od onih za avionsko putovanje, koje je mnogostruko više štetno po klimu.

Testeri su zabeležili najveću razliku u ceni na relaciji Barselona - London, koja je vozom koštala i do 384 evra. To je bilo 30 puta više nego avionom sa cenom karte od 12,99 evra za loukost kompaniju.

- Sve više ljudi želi da putuje vozom i bez letova, ali nedostatak poreza na kerozin i dalje subvencije za avio industriju koje štete klimi iskrivljuju cene. Ovo je nesrećno sletanje za mnoge dobre namere i zaštitu klime - rekla je ekspert za saobraćaj Grinpisa Marisa Rajzerer, pozivajući na uvođenje poreza na kerozin u celoj Evropi od 50 centi po litru.

To bi donelo godišnji prihod od 46,2 milijarde evra, a ta sredstva bi morala da se usmere u železničku infrastrukturu. Nemački savezni zeleni političar Anton Hofrajter takođe je zahtevao da letenje poskupi i pozvao na uvođenje evropske takse na kerozin.

Železnički saobraćaj je "podložan raznim porezima i naknadama", posebno za korišćenje infrastrukture, rekao je Filip Kosok, analitičar nemačkog trusta mozgova „Agora“. Takođe ne postoji centralizovani sajt za konsultacije o voznim redovima i upoređivanje cena.

Renesansna noćnih vozova

- Trenutno ne postoji evropski pristup putovanju vozom - rekao je Kris Engelsman, suosnivač belgijsko-holandskog startapa „Juropian sliper“ (European Sleeper) koji je u maju otvorio noćnu liniju između Berlina i Brisela.

Tanjug/Boško Banuševac

 

Noćni vozovi su se vratili u Evropu zahvaljujući svom nisko-karbonskom otisku, ali nakon godina zanemarivanja, renesansa je imala neravnu vožnju.

- Upravljanje noćnim vozovima je veoma teško, složeno i skupo - rekao je analitičar nemačkog trusta mozgova Kosok, dodajući da je infrastruktura bila "preopterećena" čak i noću kada teretni vozovi voze šinama.

Uprkos izazovima, nacionalni železnički operateri daju noćnim vozovima još jednu šansu, dok startapi uskaču na vagon jer klimatski problemi teraju putnike da odustaju od aviona koji sagorevaju kerozin radi čistijih načina prevoza.
Austrijski železnički operater OeBB, pionir u sektoru, ima najveću flotu noćnih vozova u Evropi, koja opslužuje 1,5 miliona putnika u vagonima koji uključuju pregrade za krevete.

Državna kompanija je u jednom trenutku razmišljala da napusti svoje usluge preko noći, ali je otišla u suprotnom smeru i umesto toga investirala u njih.

- Naši noćni vozovi su skoro popunjeni - rekao je portparol OeBB-a Bernard Rider dok su letnja putovanja u punom jeku u Evropi. OeBB vodi 20 ruta koje povezuju Beč i druge gradove širom Evrope.

U 2018. OeBB je naručio 33 nova noćna voza od nemačkog konglomerata Simens kako bi proširio svoj domet i zamenio deo svoje stare flote.

Rider priznaje da kvalitet njegove usluge "danas nije uvek tako visok kao ono što želimo da pružimo našim klijentima". Proizvodnja je zaustavljena, rekao je kako "više od 25 godina nije bilo potražnje niti zahteva za noćnim vozovima".

Ovo mišljenje dele i dva osnivača pokretača vozova: „Aumont“ koji kaže da se usluga "pogoršala" tokom vremena i „Engelman“ koji dodaje da "voz nije uvek u skladu sa savremenim standardima", okrivljujući "decenijski nedostatak investicija".

U Austriji se očekuje da će prvi vozovi modernog dizajna, sa više privatnosti i više tuševa, ući u saobraćaj za OeBB krajem ove godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi