Italijani prekvalifikovani za posao, mladi bez perspektive
Mnogo radnika radi poslove za koje imaju „višak znanja“ a mladi poslove koji ne pružaju neophodnu stabilnost i sigurnost, pokazalo istraživanje
Svaki četvrti radnik u Italiji obavlja posao koji zahteva nižu kvalifikaciju od one koju poseduje, ali među mladima od 25 do 34 godine taj udeo raste na 37,5 odsto i na 44,3 odsto među mlađima od 25 godina.
Ovo su podaci iz izveštaja Generalne unije sindikata Ugl i istraživačkog instituta Censis "Da li ima previše ili premalo posla?", prenela je Ansa.
U izveštaju se ističe da je prekomerno obrazovanje "obrnuto proporcionalno uzrastu: što ste mlađi, to se vaše znanje više ne koristi u vašem poslu".
Preko dva miliona mladih, njih 39,3 odsto radno aktivnih, radi takozvane nestandardne poslove jer su privremeni i/ili honorarni, koji ne garantuju platu i stabilnost neophodne za adekvatan standard rada, života i pre svega, planove za budućnost, navedeno je u izveštaju, u kome se ističe da je stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 34 godine 14,4 odsto, dok nezaposlenost mladih između 15 i 24 godine raste na 23,7 procenata u odnosu na prosečnu stopu od 8,1 odsto.
Pročitajte još:
Kako je istaknuto u izveštaju, 93,5 odsto Italijana uvereno je da su plate preniske i da je Italija jedina zemlja OECD koja je u poslednjih 30 godina imala smanjenje realnih plata od 2,9 odsto.
Šest od 10 mladih ljudi, ako bi im se pružila prilika, napustilo bi Italiju, a u poslednjih 10 godina preko milion Italijana se preselilo u inostranstvo: svaki četvrti je imao fakultetsku diplomu, a svaki treći između 25 i 34 godine.
Paradoksi Italije
U izveštaju se zatim ističe niz paradoksa koji karakterišu italijansko tržište rada, dok je mladih sve manje, penzionera je 14.850.000, a 2040. će ih biti više od 17 miliona.
Takođe, nikada nije bilo toliko mladih koji studiraju - najobrazovanija generacija ikada ulazi na tržište rada, ističe se u izveštaju, 76,8 odsto mladih do 34 godine ima najmanje srednju školu (pre 20 godina je bilo 59,3 odsto) a 28,3 procenata ima fakultetsku diplomu (pre 20 godina 10,6 odsto).
U izveštaju se navodi i da će potražnja za radnom snagom biti, takođe, najveća - do 2027. očekuje se potreba od oko 3.800.000 radnika, a da će privatni sektor i javna uprava apsorbovati 80,6 odsto njih.
Za oko 65 odsto poslova biće potrebne "zelene" veštine vezane za uštedu energije i ekološku održivost, a 56,3 odsto novih poslova biće potrebne digitalne veštine, navodi se u izveštaju.
Pored 133.000 diplomaca tehničkih i stručnih kvalifikacija, 2024. godine nedostajaće preko 12.000 lekara i diplomaca zdravstvenih zanimanja, preko 8.000 iz grupe ekonomija i statistika, preko 6.000 STEM diplomaca, preko 3.000 diplomiranih pravnih i političko-društvenih disciplina, ističe se u izveštaju Censis i Ugl.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari