Jovana (20) nije htela da pobegne sa sela: Novac od malina uložila u 23 koze, a sada ima veliki plan za svoju budućnost

Sve je više ljudi koji osećaju zasićenje gradskom bukom, gužvama i neprestanim pritiskom svakodnevice. Nakon godina provedenih među asfaltom, saobraćajnim kolonama i stalnom trkom s vremenom, mnogi počinju da traže drugačiji život, bliži prirodi i mirnijem ritmu.

Istovremeno, dok jedni pokušavaju da pobegnu iz gradova, među mladima sa sela pojavljuje se i drugačiji trend. Sve više njih ne želi da napusti mesto u kojem su odrasli. Umesto odlaska, odlučuju da ostanu na porodičnim imanjima i pokušaju da upravo tamo izgrade svoju budućnost.

Jedna od njih je 20-godišnja Jovana iz sela Katići, smeštenog podno planine Mučanj. Za razliku od mnogih svojih vršnjaka koji budućnost zamišljaju u velikim gradovima, ona je odlučila da ostane u rodnom kraju. Njen put vodi ka uzgoju koza, proizvodnji sira i životu koji je, kako kaže, pronašla upravo tamo gde je odrasla.

Iako je završila gimnaziju i upisala fakultet, Jovana nije otišla iz sela. Dok se mnogi njeni vršnjaci pripremaju za preseljenje u urbane sredine i život daleko od mesta u kojem su odrasli, ona je odlučila da ostane na svojoj dedovini.

Novac koji je sama zaradila berući maline nije potrošila na putovanja niti ga je sačuvala za preseljenje. Odlučila je da ga uloži u porodično imanje i stado koza.

Printscreen/YouTube/Info LIGA Ivanjica

"Godinama sam mislila da moram da odem odavde"

Jovana kaže da ljubav prema životinjama i prirodi nosi sa sobom još od detinjstva. Iako je dugo smatrala da će, poput brojnih mladih, morati da ode iz rodnog kraja i krene putem kojim idu drugi, vremenom je shvatila da želi da ostane.

- Sebe bih opisala kao devojku koja jako voli životinje i prirodu. Godinama sam mislila da moram da odem odavde i krenem putem kojim idu svi, ali imala sam veliku želju da ostanem jer sam ovde imala lepo detinjstvo. S vremenom sam shvatila da je ovde zdravlje i da mogu da stvorim nešto svoje od čega ću živeti - istakla je Jovana.

Danas pokušava da pronađe način kako da spoji obrazovanje i život na selu. Fakultet joj je važan, ali jednako joj je važno i da ne napusti mesto u kojem je pronašla ono što smatra svojim životnim putem.

Printscreen/YouTube/Info LIGA Ivanjica

- Nadam se da ću moći da uskladim fakultet i ostanem ovde jer mir nema cenu. Kad god odem u grad, uvek su prisutni stres i žurba, dok je ovde sve potpuno suprotno - naglasila je.

Jovanino stado trenutno broji 23 koze, ali njeni planovi tu ne završavaju. Naprotiv, već sada razmišlja o daljem širenju proizvodnje i ponude.

Ove godine stado je proširila sa 12 alpinki koje će, prema njenim planovima, za nekoliko godina davati mleko. Osam koza već na proleće planira da muze, što bi trebalo da bude važan korak u daljem razvoju njenog posla.

Cilj joj je da nastavi da proizvodi i prodaje sir, ali i da postepeno uvodi nove vrste i proširuje ponudu.

"Planiram da nastavim da proizvodim i prodajem sir, uvedem nove vrste i proširim ponudu. Kozice uzgajam prvenstveno iz ljubavi, ali sam shvatila da ono što volim mogu da pretvorim u posao. Ako uspem da radim ono što volim, mislim da ću biti srećna", rekla je Jovana.

Svoj rad i proizvode nedavno je predstavila i na sajmu hrane i pića u Beogradu, gde je, kako kaže, dobila veoma pozitivne reakcije.

Za nju taj nastup nije bio važan samo zbog predstavljanja proizvoda. Želela je da ljudi vide ko stoji iza svega što radi i koliko joj znači posao koji je odlučila da razvija u rodnom selu.

"Bilo mi je važno da ljudi vide ko sam i čime se bavim, kao i da pokažem svoj rad. Zadovoljna sam kako je sve prošlo", dodala je.

Posebno emotivno govori o svojim počecima i trenutku koji joj je, kako kaže, potvrdio da je donela ispravnu odluku.

Bila je zima, a Jovana je ostala sama kod kuće sa svojim kozama. Upravo te zime koze su počele da se jare dok je ona bila sama sa njima. To je značilo stalnu brigu i proveravanje životinja, ali i iskustvo koje joj je ostalo duboko urezano u sećanje.

"Bila je zima i bila sam sama kod kuće sa kozama. Te zime koze su se jarile baš dok sam bila sama sa njima. Moraš stalno da ih proveravaš i brineš o njima. Najlepši osećaj na svetu je kada se rodi malo biće, držiš ga u rukama, a nema ni kilogram. Tada sam shvatila da treba da radim ono što volim", prisetila se.

Taj joj je trenutak, kaže, pomogao da shvati da ne želi da odustane od života koji je počela da gradi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi