Sve zavisi od inflacije: Ako doguramo do jedan odsto rasta biće OK

Globalna nesigurnost koja se ogleda u smanjenoj manjoj proizvodnji robe i manjem pružanju usluga, a rastućim cenama, i Srbiji će doneti manji privredni rast. Međutim, sitaucija nije beznadežna, može se zaključiti iz izlaganja koje su domaći stručnjaci iz različitih oblasti izneli na panel diskusiji Saveza za konkurenciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Julija Ustjugova, šefica kancelarije MMF-a u Srbiji, kaže da će razvijene zemlje Evrope imati ove godine rast od samo 0,6 odsto i da će veći deo tog rasta doći tek u drugoj polovini godine.
Evropske zemlje u razvoju posebno su pogođene visokom inflacijom, kakva nije bila decenijama, i monetarnim zatezanjem koje je usledilo, Međutim, MMF upozorava da centralne banke ne bi trebale da prerano krenu u popuštanje s kamatnim stopama.

Za Srbiju, okupljeni ekonomisti dali su prognozu rasta od jedan do 1,5 odsto.

- Biće dobro ako u ovim uslovima postignemo i jedan odsto godišnjeg rasta, sve zavisi od toga kako će proći EU. Imamo pad poljoprivredne proizvodnje u zadnjih sedam kvartala zbog klimatskih promena, a rast kamatnih stopa svakako smanjuje potrošnju, što usporava privredu. Stopa možda deluje mala, ali treba imati u vidu da je Srbija 2022. godine imala visok rast zbog ranijeg dobrog izlaska u postkovid period, pa je sada i baza prema kojoj se gleda visoka – kaže Dragoslav Veličković, ekspert za makroekonomske analize u „OTP banci“ .

U „Erste banci“ procenjuju rast na 1,5 odsto, nešto bliže onom što „gađa“ i Ministarstvo finansija (dva odsto).

- Naša ekonomija je uveliko zavisna od evra i kredita u toj valuti i tu Narodna banka može malo da učini jer njeni potezi utiču samo na 35 odsto kredita. S druge strane imate osetljiv sistem gde tri odsto klijenata čini 50 odsto depozita u bankama. Ali za banke ove godine neće biti problema, kapitalizacija je dobra, spremljene su rezerve, a rast kredita se očekuje u skladu sa inflacijom, od osam ili devet odsto. Za državu bi mogao biti problem ako zbog političkih odluka bude narušena mogućnost zaduživanja u inostranstvu – kaže Miloš Zečević, direktor upravljanja aktivom i pasivom u „Erste banci“.

Kamate u padu od polovine godine

Opšti utisak, ili očekivanje, jeste da bi podizanje referentnih kamatnih stopa moglo da se zaustavi u drugoj polovini godine, rečeno je na panelu "Makroekonomski trendovi u 2023. godini". Narodna banka bi mogla da podigne kamate za još 0,5 procentnih poena (sa sadašnjih 5,25), a ECB za dodatnih 1,25 poena do kraja godine.

To bi moglo da dovede i do sniženja kamatnih stopa kredita banaka, ali sa pomakom od tri od šeste meseci. 

24sedam.rs/G.M.Š.

Ono što je takođe bitno i za građane i za privredu jeste da se ne očekuje velik pomak u kursu dinara. Zečević kaže da se sada održava trend započet u maju prošle godine, gde NBS kupuje evre kako bi održala stabilnost kursa.

- Očekujemo da će tako ostati i cele 2023. godine – kaže on.

O tome koliko će kriza još trajati, nema konsenzusa među analitičarima, ali ni direktorima, istakao je Uroš Milosavljević, direktor sektora za rizična ulaganja u KPMG-u.

- Kompanije su fokusirane na smanjenje troškova i održanje profitnih margina, umesto da planiraju i ulažu u sektore koji bi im mogli doneti prednost kad recesija prođe. To je, bojim se, zastarela taktika odgovora na krizu. Ono što je možda dobro za nas jeste to što se globalna ekonomija sada resetovala „na početak“. To je velika prilika za nas koji smo, defakto, na početku - rekao je on.

Savez za konkurenciju NALED-a je udruženje više od pedeset društveno-odgovornih kompanija koje u Srbiji zapošljavaju oko 40.000 ljudi.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi