uživo Vučić dodeljuje odlikovanja! "Okupili smo se da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu" (VIDEO)

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave - 15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uručuje odlikovanja na svečanoj ceremoniji u Palati Srbija.

Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan.

Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac – za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije .

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, Predrag Đaković, akademski slikar - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva i Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj, režirao više od 5.500 prenosa najznačajnih događaja- za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno prof. dr Milica Bajčetić, redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini - „Medis“ za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini-tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do šest godina koja boluju od srčane slabosti.

 

Orden je primio suprug Zlatko Bajčetić.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su: Veselin Dželetović, književnik i novinar - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.

Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije. Prof. dr Tatjana Trajković, profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti srbistike. Nebojša Jevrić, književnik, novinar i ratni izveštač - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti. Ivana Žigon, glumica, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj, scenarista i humanitarac - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada.

 

Obraćanje predsednika Vučića

- Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: "Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja. "

Predsednik je poručio da je današnje okupljanje prilika da se proslave sloboda i, kako je rekao, „naše uskrsnuće“, ali i da se oda počast precima koji su se za njih borili.

– Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna – rekao je.

Istakao je da Srbe, bez obzira na to gde danas žive, povezuju zajedničko poreklo, identitet i pripadnost istom narodu.

Tanjug/Video

 

– Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod – poručio je.

Govoreći o Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, zahvalio je rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Miloradu Dodiku na zajedničkom obeležavanju praznika.

– Danas je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan – rekao je.

Posebno je istakao da mu je ovo poslednji put da kao predsednik Republike drži ovakav govor povodom ovog praznika. Osvrnuo se i na odnose Srbije i Republike Srpske tokom prethodnih godina, naglašavajući da su, uprkos povremenim razlikama u stavovima, ostale jedna uz drugu.

– Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže – rekao je.

Podsetio je da odnosi Srbije i Republike Srpske nisu uvek bili takvi i da je u prošlosti bilo i blokada na Drini i međusobnih optužbi, od kojih je, kako je ocenio, štetu imao srpski narod.

– Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle – zaključio je predsednik.

Govoreći o značaju 15. septembra, predsednik je podsetio na događaje od pre više od jednog veka i trenutak koji je, kako je istakao, bio presudan za opstanak srpskog naroda.

– Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope – rekao je.

Osvrnuo se potom na kraj 1915. godine, kada se Srbija našla pod udarom Nemačke, Austrougarske i Bugarske, nakon čega su vojska i narod krenuli u povlačenje preko Albanije.

Govoreći o albanskoj Golgoti, podsetio je na stradanje vojnika i civila koji su se preko snega i nepristupačnog terena povlačili bez dovoljno hrane i lekova.

– Gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi – poručio je.

Tanjug/Amir Hamzagic

 

Hiljade ljudi izgubile su život tokom povlačenja, a oni koji su uspeli da prežive nastavili su put ka Krfu. Nakon predaha i reorganizacije srpske vojske usledio je odlazak na Solunski front, gde su srpski vojnici zajedno sa savezničkim snagama gotovo dve godine čekali trenutak za odlučujući napad.

Taj trenutak stigao je 15. septembra 1918. godine, kada je počeo proboj Solunskog fronta.

Proboj koji je promenio tok rata

Predsednik je istakao da je tog jutra srpska artiljerija otvorila snažnu vatru, nakon čega je usledio napad na izuzetno teškom terenu. Srpski vojnici uspeli su da probiju neprijateljsku odbranu i otvore put za brzo napredovanje.

Naglasio je da srpske vojnike nije vodila samo vojna strategija, već pre svega želja da se vrate u svoju zemlju i donesu slobodu porodicama koje su ih čekale.

– Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta – rekao je, navodeći da je napredovanje srpske vojske postalo primer izuzetne brzine i odlučnosti.

Nakon proboja neprijateljske linije usledilo je ubrzano oslobađanje zemlje, a već 1. novembra 1918. godine srpska vojska ušla je u oslobođeni Beograd.

 

„Slavimo

Tanjug/Amir Hamzagic

 

biološki opstanak našeg naroda“

Govoreći o današnjem prazniku, predsednik je naglasio da se 15. septembra ne obeležava samo velika vojna pobeda već i opstanak srpskog naroda.

– Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda – poručio je.

Podsetio je da je u avgustu 2020. godine nastala ideja da Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju datum posvećen jedinstvu, slobodi i nacionalnoj zastavi.

– Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan – rekao je.

Tako je ustanovljen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se 15. septembra obeležava u Srbiji i Republici Srpskoj.

 

Svečanost po​čela intoniranjem himne

Dolaskom predsednika Srbije i intoniranjem himne Bože pravde, i zvanično je počela svečanost uručenja odlikovanja. Na samom početku emitovan je kratak film sa podsećanjem na Solunski front i njegov proboj te herojski put srpske vojske.

Tanjug/Video

Svečanosti prisustvuju patrijarh srpski Porfirije, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut sa ministrima, predstavnici Republike Srpske – predsednik SNSD Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, srpski clan Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i predsednik DNP Crne Gore Milan Knežević.

Centralna svečanost povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, datuma koji zajedno obežavaju Srbija i Republika Srpska, održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, u organizaciji vlada RS i Srbije.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obležava se 15. septembra u Srbiji i Republici Srpskoj, u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kad je srpska vojska sa saveznicima u probila Solunski front u Prvom svetskom ratu.

 

 

Proboj Solunskog fronta doveo je do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata, nakon kapitulacije Bugarske i Turske, a potom Austro-Ugarske i Nemačke.

Nakon pobede u Prvom svetskom ratu i okončanja sukoba formirana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi