Koliko košta profesionalac u Srbiji: Koje stručnjake traži naše tržište i kolike su im plate?
Na srpskom tržištu rada najviše se traže ekstremi - oni koji su na vrhu ili na dnu obrazovne lestvice, odnosno budući majstori sa trogodišnjom školom, s jedne strane, i inženjeri i IT stručnjaci, s druge strane
Da Srbija ume da bude zemlja društvenih ekstrema, pokazuje se i u ekonomiji, gde je domaće tržište rada prilično polarizovano. Generalno, već od 2015. godine imamo situaciju na tržištu da se više traže ljudi sa nižim kvalifikacijama nego oni sa srednjom ili višom školom, kaže za 24sedam Miloš Turinski sa specijalizovanog sajta za oglašavanje poslova Infostud.
- Taj odnos je čak 60 prema 40 u oglasima za poslove. Srbiji nedostaju majstori, ali i među visokoobrazovanim ima profesija koje su deficitarne. Tako da kompanijama u velikom broju nedostaju IT stručnjaci, elektroinženjeri, mašinski inženjeri… - nabraja Turinski.
I dalje najviše ekonomista i pravnika
Što se tiče ekonomije i prava, tu je situacija "malo obrnuta“, pokazuju podaci Infostuda.
- Imamo više ekonomista i pravnika nego što tržište traži, i to je tako već godinama – napominje Turinski.
Pročitajte još:
On kaže da kada pričamo o IT sektoru, gde je deficit visokokvalifikovanog kadra najveći, treba istaći da tu potražnja nije ista za sve kategorije profesionalaca.
- To se obično prenebregne i tu dođe do zabune. Mnogo je veća potražnja za ljudima sa iskustvom, tzv. mediorima, nego za početnicima. Traže se, naravno, i seniori, odnosno oni sa više od pet godina iskustva, ali tek njih je malo – ukazuje Turinski.
Pitanje svih pitanja: A kakve su plate?
S potražnjom i deficitom svakako raste i plata koja se nudi na tim pozicijama. Međutim, ističu u Infostudu, gledajući oglase teško se može steći utisak koliko koja firma nudi ili koliko je koja uska profesija "teška“ u novcu.
Traženi građevinci, i to svi redom
Miloš Turinski ističe da je bum u građevinarstvu u Srbiji proteklih nekoliko godina doveo i do ekspanzije oglasa za taj sektor.
- Traže se ljudi svih profila iz struke i svih nivoa obrazovanja. Za nekvalifikovane radnike se firme snalaze i uvozeći ih, dok inženjere još nismo počeli da uvozimo, ali videćemo. Ako firme mogu da dokažu da i njih nedostaje, mogu da ih dovedu iz inostranstva - kaže on.
- Samo četiri odsto oglasa za posao sadrži i platu. Ti oglasi su obično za one poslove koji su najdeficitarniji, pa kompanije i tako pokušavaju da istaknu svoju ponudu u odnosu na konkurenciju. Tu se vraćamo na početak priče, pa tako imamo uglavnom istaknute plate samo za "majstore“ i IT sektor – objašnjava Turinski.
Te plate, na primer za IT sektor, iznose od 600 do 800 evra za juniore, mediori "dobacuju“ do 1.500 evra, a prosečna seniorska plata je oko 2.000 evra.
- Naravno, pošto je seniora malo, oni sa specijalizacijom u nekim oblastima zarađuju i do 6.000 ili 7.000 evra. Tu ih je tako malo da se može reći da ih plaćaju onoliko koliko traže – objašnjava Turinski.
Navode sa Infostuda potvrđuju i podaci o platama koji se mogu naći na drugim specijalizovanim sajtovima, recimo na stranici Džoberti (Joberty), na kojoj podatke o tome kakvo je stanje u firmama u kojima rade ili gde su konkurisali razmenjuju IT profesionalci.
Prema tim informacijama, plata IT administratora sa nekoliko godina iskustva, odnosno mediora, iznosi od 750 do 800 evra, dok je za seniora 1.250 evra. Na poziciji veb-dizajnera, to je 1.150 i 2.400 evra, dok je za softver developera 1.300, a nešto malo manje od 2.000 evra za seniora.
Kako se plate kreću u drugim strukama u Srbiji, prema podacima koje ostavljaju ljudi koji ih primaju, može se, između ostalog, saznati na sajtu Infoplate. Tamo se vidi da su plate elektroinženjera, građevinskih inženjere ili finansijskih analitičara sa tri do pet godina iskustva prilično izjednačene i kreću se u rasponu od 850 do 900 evra.
Koliko plaćaju Nemci
Da li je to malo ili mnogo, zavisi od brojnih faktora, ali poređenja radi, u Nemačkoj, koja je meka za naše gastarbajtere i u kategoriji visokoobrazovanog kadra, medijana plate za elektroinženjera je 4.200 evra, mada ide i do 7.500 evra, podaci su veb-sajta Payscale.com.
Na Salaryexplorer se može naći da je prosečna plata arhitekte 4.470 evra, a finansijskog analitičara 4.700 evra.
Naravno, uz to treba uračunati i veće troškove za stanovanje (ali i iste ili manje za hranu) u Nemačkoj nego u Srbiji. Na primer, mesečna cena iznajmljivanja dvosobnog stana u Berlinu je od 800 do 1.100 evra, prema podacima sajta Numbeo, dok je u Beogradu znatno manja.
Na to treba dodati i druge troškove života koji za jednu osobu, prema računici sajta Numbeo, iznose 840 evra, a za četvoročlanu porodicu više od 2.850 evra.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari