Da li je pisanje CV-a prošlost: Poslodavci se okreću novim metodama, ali...

Pisanje radne biografije, popularnog i pomalo zastrašujućeg naziva CV, nije baš prijatna dužnost i kada imate svoj posao "u malom prstu". Jer, ko zna šta bi želeo da pročita a potom i na invervjuu čuje, potencijalni poslodavac. Da prilagode ili našminkaju svoju svoju biografiju možda više neće morati ni kandidati za posao u Srbiji, jer i ovde se, kod najboljih, prate svetski trendovi.

A oni kažu da CV sve brže "odlazi u istoriju" jer kompanije sada radije prave svoje testove veštine nego što insistiraju na obrazovnom ili opštem profesionalnom pedigreu. Da toga, međutim, već ima i u Srbiji, kažu za 24sedam stručnjaci iz kadrovskih, odnosno agencija za ljudske resurse (čuveni HR).

- Sam CV nikada i nije bio neko čarobno rešenje za dobijanje zaposlenja, iako su ga ljudi tako doživljavali. Mislili su da ako dobro ne napišu ili "ne pogode" šta poslodavac tačno želi, ništa od posla iako imaju sve što je za njegovo obavljanje potrebno. U biografiji možete da nakitite šta god hoćete, čak da imate formalno obrazovanje za nešto, ali da praktično znanje to ne opravdava i to se već kroz intervju vidi. To je danas prevaziđena forma jer i sami intervjui odavno nisu u svetu ono što su nekada bili sa "gde se vidite za pet godina". To je zamenio bihevioralni intervju, da kažete kako bi se ponašali u određenim konkretnim situacijama koje su bitne za posao i poslodavca  - kaže za 24sedam Tatjana Šokčić, stručnjak za kadrove iz "HR centra".

Da nam CV više neće biti bauk jer je digitalno vreme i tu postavilo nove standarde, potvrđuje nam i Neda Mirković, konsultant za ljudske resurse iz agencije "Sinapsa".

- Kako je "LinkedIn" ojačao kao mreža profesionalaca i poslovnih ljudi, tako je i sve veći broj modernih kompanija prešao na pretragu po toj mreži, odnosno portalu. Tu su svi kandidati dostupni, pa nema više ogromnog posla skupljanja, čitanja i probiranja CV-ja. Nema više ni klasičnih oglasa, kada se oni već tu, na jednom mestu. Tako CV ostaje za profile zapošljavanja nižeg ranga, i tako će verovatno i ostati, jer CV verovatno nikada neće biti potpuno izbačen - objašnjava  Mirković.

I dalje muku mučimo sa CV-jem

To je dobro da je tako jer, ukazuje Mirković, u Srbiji je i dalje problem ljudima da napišu CV kako bi trebalo.

- Često mi se dešava kada vodim konkurse pre faze intervjua da moram da zovem kandidate i pitam iz za dodatne informacije koje su izostavili. Misle "ja sam se prijavio pa ćemo na intervjuu da pričamo o svemu". E pa nećemo, jer nisu ni svesni koliko se ljudi prijavi na oglas, pa poslodavac mora nekako da suzi izbor - objašnjava Mirković.

Pixabay

Posebno je česta greška da se CV ne prilagođava konkretnom poslu koji se nudi već se isti šalje "na 100 adresa".

- A poslodavci često daju da se konkursima bave sekretarice ili neko ko u tome nije verziran i onda sve što nije naglašeno i lepo opisano i objašnjeno lako promakne. Recimo, traži se "projektni menadžer", kandidat napiše da je učestvovao u vođenju nekih poslovnih procesa, ali onaj ko to čita ne poveže te dve stvari - ističe Mirković.

Tatjana Šokčić podvlači da je ranije formalno obrazovanje poslodavcima bilo mnogo važnije nego što je danas.  

- Ne mora čovek da ima formalno obrazovanje na nekom visokom nivou ako ima iskustvo koje je poslodavcu bitno za njegov posao. Postoje reference koje se mogu proveriti kod ranijih poslodavaca, što je ipak mač sa dve oštrice za potencijalnog poslodavca jer se kandidat može i ulepšati i ocrniti već prema tome kako su se razišli, a postoje i one koje se proveravaju kroz razgovor konkretnoj situaciji koja se događa kod vas u firmi i znate kako je rešavate, ili kako bi trebalo da se reši - kaže Šokčić.

Da li kandidat zaista "zna znanje"

A kako to rade u svetu danas primer daje "Blumberg". Kada je "Helt data riserč UK", britanska neprofitna organizacija za istraživanje javnog zdravlja, poželela da popravi stanje sa zapošljavanjem crnoputih ljudi u toj industriji, izbacili su dotad ključni deo skrining procesa za svoj program - biografiju.

Umesto da u izboru između 159 kandidata gledaju obrazovno ili profesionalno iskustvo, oni u osmislili kratak upitni kroz koji kandidat objašnjava svoje viđenje veštačke inteligencije ili govori o poslednjem tehnološkom rešenju na kome je radio ili ga proučavao.

Pixabay

Ispostavilo se da se tako prijavilo više žena, što je retkost u nauci, pa je od 48 pripravnika 30 bilo žena.

- Trudimo se da razbijemo osećaj da morate da budete određena vrsta osobe, ili da imate diplomu određenog univerziteta, da bi postali naučnik. Znamo da smo ovako zahvatili u veliki do sada nepoznati talenat - kaže Tami Palmer, šef ljudskih resursa.

A ova organizacija nije jedina. Više od 80 kompanija u SAD primenjuje ovakav proces, uključujući i proizvođača računara i informacione tehnologije "Del", preko finansijsko diva "JP Morgan Čejsa" do farmaceutskog giganta "Fajzera".

Svi oni su potpisnici inicijative koju je pokrenula lobi grupa "Biznis round tejbel" (Okrugli sto biznisa) a koja se bavi reformom proseca zapošljavanja.

Taj novi proces, koji ne samo da daje bolje kandidate nego i umnogome umanjuje diskriminaciju po polnoj i rasnoj osnovi, sada nude brojne agencije za regrutovanje kadrova.

- Hajde da napravimo sistem koji će proceniti da li osoba zaista ume da uradi posao - kaže izvršni direktor jedno od njih, britanske"Aplajed" (Applied).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi