Cena nafte ponovo uzleće, a evo koliko će gorivo koštati u Srbiji

Razlozi, ili bi se moglo reći izgovori za kretanje cene nafte se smenjuju, ali trend se ne menja – barel je sve skuplji i skuplji. Uzlet praktično traje godinu dana, jer upravo je u januaru prošle godine počeo rast cene, i to takav da tadašnjih 57 dolara za standardno bure od 159 litara danas izgleda bagatela.

Već u martu 2021. nafta je bila gotovo na 70 dolara, pa krajem oktobra više od 85, da bi u decembru na trenutak splasnula na 69. Ali već ovih dana fjučersi nafte za isporuku u martu idu po ceni većoj od 82 dolara i kao da se pokreće novi talas rasta cene. I to uprkos znatnom širenju omikron virusa kovida 19, što bi samo po sebi trebalo da smanji prognozu tražnje, a time i cenu.

Cena je, u stvari, očekivana

Razlozi se smenjuju, pa je pre dve nedelje uzrok skoka cene na 80 dolara bila strepnja zbog mogućeg globalnog smanjenja proizvodnje zbog sastanka OPEK-a. Zatim, nedelju dana kasnije, neredi u Kazahstanu i remont rafinerije u Libiji dodali su još dva dolara. I ako ove nedelje bude „nešto treće“, ishod je isti, nafta je ponovo poskupela. To, međutim, nije iznenadilo poznavaoce tržišta u Srbiji.

- Mi smo, zapravo, očekivali u oktobru ili novembru da će sa današnjom cenom da se završi godina, ali eto, malo je zakasnila. Ta cena je normalna i zbog zime i cele loše energetske situacije. Međutim, mislim da je to i maksimalna cena i da ne može ići još nagore. Ali to malo znači našim vozačima, jer cena goriva na pumpama u sniženjima ne prati kretanje svetske cene kao u povećanjima – kaže za 24sedam Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta“.

Da se ove berzanske oscilacije neće tako brzo i značajno preliti na domaće tržište smatra i Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

- Radi se o relativno malim promenama, mada nafta jeste na nivou za koji se može reći da je skupa. Ali, neće to izazvati neki skok cene kod nas ili u regionu - kaže za 24sedam Mićović.

Na srpskim benzinskim pumpama cena benzina BMB 95 je 166 dinara, evrodizela 172,5, a TNG-a 96 dinara. To je za 20 do 30 dinara ili čak od 20 do 25 odsto skuplje nego što je bilo pre godinu dana. A tada je nafta na berzi bila 44 odsto jeftinija nego danas.

Screenshot:Bloomberg.com

Ovaj nedavni rast cene nafte definitivno će dodati još koji dinar na brojčanike cene na domaćim pumpama, ali to nije i sve zbog čega bi cena mogla da se promeni. I to ne samo naviše.

Naime, januar i februar su meseci kada se obično godišnje usklađuje akciza za gorivo sa kretanjem inflacije u prethodnih 12 meseci. To „usklađivanje“ u principu znači povećanje akcize, a ove godine bi moglo da bude posebno bolno.

Profimedia

Naime, inflacija je u 2021. bila povećih 7,5 odsto, što znači da bi po zakonu akciza na BMB 95 trebalo da bude povećana za 4,3 dinara na 62,2, a kod evrodizela za 4,46 dinara na 63,9. To bi na pumpama sada, bez kalkulacije skuplje nafte, zbog naplate PDV-a na uvećanu cenu zbog akcize, dovelo do poskupljenja od pet ili šest dinara po litru.

A šta je sa akcizom?

Međutim, do tog uvećanja ne mora da dođe, bar ne sada, smatra Atanacković.

- Uvećanje akcize ide po zakonu i ono je već uračunato, samo se nije obznanilo. Ranije je to povećanje bilo jedan ili dva odsto, a sada bi moglo, odnosno moralo po propisu da bude veće. Međutim, do povećanja akcize ne mora da dođe sada. Prošle godine je uvećana u februaru, a prethodne, zbog izbijanja kovida, tek sredinom godine. Vlada može i da ne uveća akcizu, čak i da je privremeno smanji ako se proceni da bi poskupljenje imalo teške posledice po privredu i građane – podseća Atanacković.

I Mićović potvrđuje da je zakon jasan ali i da nema konkretnog roka za usklađivanje akcize.

- Na inicijative UNKS za smanjenjem akcize nije odgovoreno iz resornog ministarstva a, sdruge strane, stalno se povećavaju troškovi naftnim kompanijama. Tako ćemo od 1. jula morati da držimo operativne rezerve goriva i da namešavamo biodizel u dizel. Sve to košta i da se uvede i da se sprovodi - napominje Mićović.   

Sagovornici 24sedam istiću da se tim „zamrzavanjem“ ili čak smanjenjem akcize ne bi naškodilo državnom budžetu.

- Inflacija je visoka i biće takva još neko vreme, što znači da se od viših cena i više para slivalo u budžet po osnovu akciza i PDV-a. Vidimo da budžet ima odlične prihode, a građanima i privredi bi, s druge strane, stabilna ili manja cena goriva mnogo značila – zaključuje Atanacković.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi