Može li gorivo biti jeftinije, i treba li: Kako bi to podneo budžet, a kako životna sredina

17.09.2021

07:48 >> 10:52

0

Skup benzin i dizel na pumpama nije muka samo vozača u Srbiji, ali ovde, pošto se na cenu nafte ne može uticati, sada imaju ideju da cenu smanje na osnovu on

Može li gorivo biti jeftinije, i treba li: Kako bi to podneo budžet, a kako životna sredina
24sedam/Pixabay/Profimedia

Cene goriva na srpskim pumpama su prilično visoke, pogotovo ako se pogledaju neke od cena iz okruženja. Iako ni, recimo, u Bosni i Hercegovini, kao ni u Makedoniji ne postoje izvori jeftine (ruske ili arapske) nafte, a cene su daleko pristupačnije nego u Srbiji, jasno je da razliku pravi poreska politika pojedinih država.

A u Srbiji je ona takva da od cene koju platimo na pumpi država uzme više od 58 odsto na BMB 95, a 57,2 odsto na evrodizelu. To na sadašnju cenu od 161,1 dinar za benzin i 162,4 dinara za evrodizel znači da u državnu kasu ode 93 dinara (79 evrocenti) na svaki prodati litar.

Pročitajte još

No, kako skupo gorivo znači i manje vožnje, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) pokrenuli su inicijativu da se promeni akcizna, odnosno poreska politika. Ideja je da se smanje akcize, ali tako da se sa većom potrošnjom koju bi to donelo na kraju poveća prihod koji na gorivu ima država.

– Kada je u pitanju dizel, imamo najveće ukupne dažbine od svih zemalja u regionu. Kod tečnog naftnog gasa smo prvi u Evropi, a jedino su dažbine ne benzin na trećem mestu u odnosu na zemlje u okruženju. Predlažemo izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – rekao je generalni sekretar UNKS Tomislav Mićović za portal Energija Balkana.

Pojeftinjenje na dugom štapu

Iz Ministarstva finansija na pitanje 24sedam o inicijativi UNKS i promeni akcizne politike generalno, nije odgovoreno, ali jasno je da je takva mogućnost na dugom štapu.

Za razliku od cena struje i gasa, gde su i neke države u Evropi najavile da će zbog skoka cena na energetskom tržištu vlade dati subvencije ili sniziti relevantne takse i poreze, kod nafte i goriva takvih najava nema (osim za grejanje).

Srbija se tu ne razlikuje, iako Vlada ima mogućnost da po Zakonu o akcizama privremeno smanji za 20 odsto akcize ako postoji poremećaj cena na svetskom tržištu koji “negativno utiče na makroekonomsku stabilnost“. To očigledno ovde nije slučaj.

Struktura cene goriva u Srbiji u martu 2021. godine, Screenshot:UNKS

Poslednji put kada su se mogućnošću smanjenja akciza bavili u Ministarstvu finansija bilo je u vreme svetske finansijske krize 2008. godine, ali tada je problem bila inflacija.

Akcize i PDV na gorivo su veoma izdašan prihod državne kase i niti jedna garnitura u Ministarstvu finansija ga se neće olako odreći. Samo od akciza je u budžetu za 2021. godinu planirano da pristigne 173 milijarde dinara (1,5 milijardi evra), odnosno 15 odsto svih poreskih prihoda.

Na to treba dodati carinu od uvoza 1,8 milijardi dolara vredne nafte, koliko je stiglo 2019. godine. A onda na sve to na kraju, uz zaradu rafinerija, benzinskih pumpi i parafiskalnih naknade države, i PDV od 20 odsto.

A šta ćemo sa ekologijom?

Ideja naftaša je, očekivano, da se pospeši prodaja, ali time se, u doba svepreovlađujuće “Zelene agende EU“, postavlja veoma bitno pitanje – treba li nam veća potrošnja fosilnih goriva koja donosi i veće zagađenje. Pogotovo u Srbiji, gde je prosečna starost automobila 17 godina, pa su samim tim i katalizatori i izduvni filteri problematični.

Pexels

Upravo je ideja EU, kao i razvijenog sveta, da se potrošnja smanji, time što će da se oporezuje emisija ugljen-dioksida. Nedavno smo pisali o iskustvu Norveške, gde su upravo zbog fiskalnog tretmana ekološka, odnosno električna i hibridna vozila jeftinija od klasičnih „dizelaša“ i „benzinaca“. Zbog toga Skandinavci i prednjače u kupovinu e-vozila u svetu.

Prema izveštaju „Global Alliance on Health and Pollution“ za 2019, Srbija je bila na prvom mestu po zagađenju u Evropi i devetom u svetu.

Prema jednoj analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), količine najčešćih štetnih materija koje se emituju u vazduh (SO2, NOx, PM čestice) po jedinici BDP-a i glavi stanovnika dostižu u Srbiji čak i do 20 puta više iznose u odnosu na prosek u EU.

A u ukupnoj emisiji ugljen-dioksida, saobraćaj učestvuje sa 23 odsto, a kod suspendovanih čestica PM10, prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, sa šest odsto.

Kako sa akcizama stoji Evropa, a kako region

Sa akcizama od 57,84 dinara za litar (0,49 evra) kod BMB 95, kao i 69,34 dinara (0,59 evra) kod evrodizela i 45,17 dinara (0,38 evra) kod TNG-a, Srbija se, nažalost, visoko kotira na evropskoj listi. Pritom, treba uzeti u obzir da akciza ulazi u osnovicu za PDV (stopa 20 odsto), ali u nju ulaze i parafiskalne naknade za formiranje obaveznih rezervi (2,6 dinara), za unapređenje energetske efikasnosti (0,15 dinara), za markiranje derivata nafte (0,26 dinara) i za monitoring kvaliteta ( dinara). Toga nema u većini evropskih zemalja.

Velika razlika u oporezovanju, Screenshot: Evropska agencija za životnu sredinu

Akcize u regionu su kudikamo manje. U Crnoj Gori akciza je 0,44 evra za benzin i 0,55 evra za dizel, a država po osnovu akciza i PDV-a uzima od 70 do 85 centi po litru. U BiH je akciza na benzin 0,18 evra, a na dizel 0,15, ali na to treba dodati i po 20 centi za putarine.

Pročitajte još:

Iz našeg EU okruženja, u Hrvatskoj je benzin opterećen trošarinom od 0,51 evro, a dizel 0,41, dok je u Rumuniji to 0,44 i 0,41 evro. Još manje su akcize u Mađarskoj (0,38 i 0,35 evra), a najmanje su u Bugarskoj (0,33 i 0,36 evra), podaci su Evropske agencije za životnu sredinu.

Bugarske akcize su i najniže koje EU dozvoljava direktivama, prosek Unije je na dizel 0,44 evra po litru i 0,56 evra za benzin, dok Holanđani plaćaju najviše – 0,79 evra na benzin i 0,5 na dizel.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti