Danas je "Crni petak": Koliko iznose popusti na robu u Srbiji i gde se mogu naći?

Danas je praznik kupoholičara, poslednji petak u novembru, poznatiji pod nazivom - "Crni petak". Iako su u Srbiji popusti drastično manji nego u ostatku sveta, ista "groznica" trese i nas, te trgovci i u nešto izmenjenim ekonomskim uslovima imaju interes da snize cene.

Pregledom interneta, mnogo je veće sniženje u onlajn prodaji, nego u samim prodavnicama, a veliki broj trgovaca već od ponedeljka je ponudio akcijske cene robe, dok će ostali to učiniti danas i prolongirati akciju i na vikend.

Popust u proseku 30 odsto

Ove godine pored popusta, koji su u proseku 30 odsto, na najtraženiju robu (poput elektronskih uređaja, kućnih aparata, bele tehnike, obuće, odeće i igračaka), postoji i veliki broj akcija kao što su popust na drugi kupljen artikal, popust na potrošen iznos, dodatni popusti za članske kartice i slično.

Najviše reklamiranih popusta je za elektronske uređaje (kompjutere, laptopove, telefone i sl.), belu tehniku i male kućne aparate. Popusti na ovu robu u proseku iznose od 25 do 30 odsto, ali mogu da se nađu i veći. Bela tehnika se uglavnom kreće oko 30 odsto i više, elektronski uređaji isključivo ispod 30 odsto, a u slučaju malih kućnih aparata nije retkost i popusta na cene od 50 i 60 odsto.

Sledeće na spisku po broju oglašenih popusta su prodavnice za odeću i obuću, bilo da je sportska ili dizanjerska. Za ovu robu, u zavisnosti od prodavnice koja vas interesuje, popusti su drastično veći nego za tehničku robu. Neke radnje sportske opreme reklamiraju prosečna sniženja od čak 40 do 60 odsto. Ipak najveći broj njih se drži na 20 do 30 odsto popusta za nešto skuplje marke i robu.

A pre dva dana poluprazni šoping centri...

Inače, zanimljivo je da je samo dva dana pred famozni "Crni petak“ jedan od najpopularnijih tržnih centara u Beogradu bio praktično poluprazan! Tek po neki kupac, i to uglavnom ženskog roda, zavirio je u sredu popodne u butike u potrazi za krpicama, kozmetikom ili nekim drugim "preko potrebnim“ proizvodom.

24sedam/S.G.

Iako su svuda jasno istaknuti popusti, koji traju cele nedelje a ne samo na "Crni petak“, šoping euforija je izostala. U to se uverila i ekipa Portala 24sedam, a začuđeni su bili i sami prodavci.

- Ove godine je dosta manje kupaca nego prošle, baš je velika razlika. Čudi me, još smo 2020. imali, zbog pandemije, strožije mere i upozorenja da se ne ide u šoping, pa je opet bilo redova... Ajde da vidimo do petka, možda će tada biti navala – kaže prodavačica u jednoj prodavnici obuće.

Dve drugarice koje smo tada zatekli u butiku donjeg veša, Milica i Sandra, rekle su nam da ne vole gužvu, ali da vole šoping pa su zbog popusta koji je većina trgovaca ponudila cele nedelje, došle malo ranije da pazare.

24sedam/S.G.

- I prošle godine smo bile u ovom tržnom centru par dana pre "Crnog petka“ i bila je nenormalna gužva. Ovo sada nam je super, ali čudi nas da su hodnici i butici poluprazni – ističe Milica.

Dok u većini butika i prodavnica bele tehnike sniženja traju još od ponedeljka, 22. novembra do nedelje, 28. novembra, pojedine trgovine će tek na "Crni petak“ sniziti cene.

- Mi ćemo u petak imati popust i on će važiti ceo vikend, zaključno sa nedeljom. Tako da očekujemo gužvu na "Crni petak“ – naveli su tada u jednom butiku donjeg veša.

Inače, u ovom tržnom centru, ali i drugim trgovinama u gradu, najčešći su popusti od oko 20 do 30 odsto, ali idu i do 50 odsto. Veća sniženja u Srbiji su retka.

Kako je nastao termin "Crni petak"

Postoji nekoliko teorija kako je ovaj događaj dobio ime. Prema prvoj ovaj termin je prvi put upotrebljen 24. septembra 1869. kao rezultat pada na američkom tržištu zlata. Finansijeri sa Volstrita, Džej Gold i Džim Fisk, radili su zajedno da bi kupili što veću količinu zlata nacije, da bi podigli cenu i povećali profit. Fotografija crne table u njujorškoj Sobi zlata, koja pokazuje padajući cenu zlata, simbolizovala je taj čin. Kada je Goldova i Fiskova zavera otkrivena tog petka, tržište je doživelo slobodan pad i svi su bankrotirali, od Volstrit bankara do farmera.

24sedam/Katarina Mihajlović

Druga verzija porekla "Crnog petka" datira iz osamdesetih godina prošlog veka. Tada su trgovci koristili ovaj termin da bi obeležili dan kada "završe u crnom", odnosno naprave profit, jer ljudi troše više novca na popustima. Treća teorija govori o tome da je termin nastao po danu posle Dana zahvalnosti, kada su trgovci robovima davali popust.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi