Pokretanje biznisa: Teško do novca, ali to možda i nije loše

U Srbiji se, za razliku od većine evropskih zemalja, i dalje biznis pokreće samo svojim novcem ili onim eventualno pozajmljenim od rodbine i prijatelja. Da bi razvio posao preduzetnik mora da se obrati nekoj komercijalnoj banci. Druge institucije ne postoje kao izvor finansiranja privrede, ako se ne računa Fond za razvoj, čija su sredstva ograničena.

Na tržištu novca i kapitala u Srbiji banke čine više preko 92 odsto, dok je u Evropi to 70 odsto. A u tih naših osam odsto nebankarskog sektora praktično ne postoji neka institucija za mikrofinansiranje, koja bi se našla onim klijentima za koje velike poslovne banke nisu zainteresovane.

To se najbolje vidi u raskoraku u mogućnosti finansiranja onih koji su završili sa početnom fazom poslovanja i imaju potrebu za finansiranjem naredne faze, fazu daljeg rasta, kao i mikro i malim i preduzećima, kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije. PKS zbog toga ima i program za samozapošljavanje i pokretanje startapova gde se budućim preduzetnicima pomaže da konkurišu za povoljnije kredite kod banaka.

A da bi inače „prošlo“ kod banaka mora se imati poslovna istorija bar tri godine, zatim proći komplikovana administrativna procedure, platiti relativno visoke kamate prema onim realnim mogućnostima, zatim kasnije obezbediti skupe bankarske garancije…

Veliki u privredi, mali kod banaka

A sektor mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetnika (MMSPP) čini preko 96 svih aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, odnosno 371.502 lica. A u tom sektoru, gde je srednjih preduzeća veoma malo, radi oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, pravi dve trećine ukupnog prometa u privredi i više od polovine bruto dodate vrednosti realnog sektora privrede.

Većini njih dobro bi došle mikrofinansijske banke, za koje je pak potreban novi zakon. Procenjuje se da bi tako otvorilo tržište i u zemlju ušlo 40 do 60 miliona evra direktnih investicija.

Mikrofinansiranje je prošle godine zabeležilo rekord na globalnom tržištu, sa 140 miliona korisnika koji su dobili 124 milijardi američkih dolara mikrozajmova. Takve pozajmice se najčešće koriste za otvaranje uličnih kioska s hranom, za ulaganja u male poljoprivredne posede ili za pokretanje radionica za izradu rukotvorina.

Iskustvo EU kroz u prethodne dve decenije kaže da jedna evro uložen u mikrofinansijski sektor može da vrati do četiri evra u javni budžet.

U Srbiji je takav jedan zakon „u pripremi“, doduše sada sa mnogo većim izgledima da se donese nego pre petnaest godina koliko se o njemu priča.

Prema proceni Sandre Rodić, eksperta za razvoj finansijskog tržišta i direktora tima za pristup izvorima finansiranja na USAID Projektu saradnje za ekonomski razvoj., usvajanjem zakona o nebankarskim finansijskim institucijama bi se stvorili uslovi da se u privredu “upumpa” oko 870 miliona evra mikrokredita. To bi otvorilo više od 100.000 radnih mesta u periodu od četiri godine.

Ona je ukazala i na podatak Evropske investicione banke (EIB) prema kojem se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Zašto se krediti podrazumevaju?

Međutim, da to što se do (tuđeg) novca i pozajmica ne dolazi lako ne mora da bude ni tako loše, smatra Milan Knežević, vlasnik modne kuće “Modus”.

– Postalo je podrazumevajuće da se smatra da biznis ne može voditi bez kredita i banaka, kao da nema razvoja novcem iz tekućeg poslovanja. A trebalo bi da se u biznis ide s pretpostavkom da imate kapitala, jer ono što vas čeka da posao započnete je tek deo onoga što ćete morati da potrošite, što na posao što na državu – ističe Knežević, ranije dugogogišnji predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On upozorava da možete da započnete biznis kreditom za samozapošljavanje i imaćete određene početne beneficije države ali će vas ubrzo stići poreske obaveze i doprinosi.

Pročitajte još:

Sve nedoumice oko izmene poreskih zakona: Šta se menja u porezu na imovinu i ko će plaćati više?

Istražujemo: Zašto Srbija nema organsku proizvodnju hrane kad je potencijal ogroman

– A ne zaboravite da ovde samozaposleni i mali preduzetnici garantuju svoj posao celokupnom svojom imovinom, što je suludo. Kod Amerikanaca nikog ne diraju dok mu biznis ne dođe na 30.000 dolara, a ovde im se odmah gotovo sve naplaćuje – kaže Knežević.

– Nema ništa gore nego uzeti kredit sada, kada je radikalno smanjena poslovna aktivnost. To je kao da ti neko da novac da okrečite kabinu torpedovanog broda. Molim preduzetnike da to ne čine, ma koliko to sada jeftino bilo – upozorava on.

Naš sagovornik ističe da državni novac stiže privredi kroz ekonomske pakete i garancije za kredite ali da time država održava zaposlenost i podstiče potrošnju stanovništva a da će cenu svega na kraju platiti privrednici koji ne budu mogli da te kredite vrate.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi